Vesti koje mladi vole da čitaju razlikuju se od onih koje preferira starija populacija, što je samo još jedan pokazatelj „sudara generacija“ – različitih pogleda na svet između novih i starih generacija.
Vesti, tehnologija i generacijske razlike
U prošlom veku vesti su prošle kroz velike promene. Dok je pre Prvog svetskog rata dominirala štampana forma, radio preuzima primat u međuratnom periodu, Period posle pedesetih i šezdesetih postaje era televizije.
Razvojem mobilnih telefona i savremenih tehnologija, kao i interneta, dolazimo u situaciju da svako od nas ima sve gorepomenute vidove prenosa vesti i informacija u svom džepu.
Dok se starije generacije, rođene do osamdesetih godina prošlog veka, i dalje oslanjaju uglavnom na televiziju za praćenje vesti, mlađe generacije gotovo više i ne pale televizor. Telefon je postao glavno sredstvo za posao, zabavu i dokolicu, do te mere da dan započinjemo i završavamo sa njim u rukama.
Najstarije generacije svoje vesti i dalje traže u štampanim medijima, iako ta forma sve više izumire, što je trend koji je primetan u celom svetu.
Ipak, te generacijske kategorije vezane za vesti nisu „neprobojne“. Internet vesti koje ljudi čitaju putem telefona sve više postaju svakodnevica i najstarijih, koji su shvatili da ta tehnologija nije prolazni trend ili pomodarstvo, već je postala sastavni deo svakodnevnog života.
I samo novinarstvo se promenilo. Novinari više ne moraju da plasiraju svoje vesti putem tradicionalnih medija, u koje u ovom slučaju možemo da uračunamo i internet portale, već imaju more mogućnosti pred sobom.
Dobar primer za to je bivši novinar američkog portala Vox, Džoni Heris, koji svoje vesti objavljuje u formi polusatnih snimaka na jutjubu, gde istražuje priče koje ga najviše zanimaju, vezane uglavnom za geopolitiku i važne društvene teme.
Od tvrdih do mekih vesti
Kada smo se pozabavili tehnološkim aspektom čitanja vesti, pogledaćemo kakve informacije i priče mladi najviše vole da čitaju.
Čini se da političke vesti i prepucavanja više uopšte ne zanimaju mlade. Oni ne prihvataju autoritete bezrezervno, već razmišljaju kritički, čak i kada misle da ne razmišljaju.
Sportske vesti su zajedničke i mladima i starima – priče o savremenim gladijatorima su vanvremenske – pa je tako borba fudbalskih klubova jednako zanimljiva svim generacijama kao što su trke dvokolica bile važne u vreme antičkog Rima.
Zajedničke su im i široke društvene teme, koje zanimaju sve generacije i utiču na sve. Primer za to su nedavne isplate novčane pomoći od strane države u našoj zemlji. Sve uzraste je podjednako interesovalo kada će pomoć biti isplaćena, kao i koji su uslovi za to.
Sa druge strane, priče o tehnologiji, zabavi, filmovima, muzici i video igrama preuzele su primat. Zanimljivosti iz sveta dokolice i zabave su postale „vesti“ koje mladi najviše vole da čitaju, iako vrlo često i nisu vesti.
Kako sve više mladih ljudi, oslobođeni stega nekih starih predrasuda, ulaze u novinarstvo, tako se i ta profesija menjati. Ti mladi ljudi unose velike promene i formiraju nove trendove u novinarstvu.
RSS