Čovek prenosi afričku kugu!
Na Poljoprivrednom fakulteta u Novom Sadu održan je „Međunarodni simpozijum o stočarstvu (ISAS-2023)”, na kojem je izloženo oko 80 radova iz 18 zemalja iz svih oblasti stočarske proizvodnje. Na ovoj tradicionalnoj manifestaciji, koja je trajala od 18. do 20. septembra, domaći i strani predavači sa univerziteta, kao i naučnici i stručnjaci iz celog sveta predstavili su rezultate najaktuelnijih istraživanja i inovacija u stočarstvu. Glavna tema rasprave bila je afrička kuga na farmama u Srbiji
Branislav GULAN
U okviru simpozijum održan je set od osam stručnih panel diskusija na aktuelne teme, a u vezi su sa stočarskom proizvodnjom i imaju javni značaj ili interes za građane, potrošače, farmere.
Skup je organizovao Departman za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Institut za Zootehniku Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, zajedno sa velikim brojem koorganizatora iz inostranstva.
Afrička kuga svinja potvrđena je u 2.337 gazdinstava u Srbiji na teritoriji 48 opština u 15 upravnih okruga, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede, 20. septembra 2023. Urađena je eutanazija 54.243 svinja sa neškodljivim uklanjanjem i dezinfekcijom u zaraženim gazdinstvima. Mada se za pojavu afričke kuge u Srbiji znalo još 2019. godien, al se nije na vreme reagovalo. Javnost se sa ovim problemom kasno upoznala. tek početkom 2023. godine!
Još u početku, kada je stiglča ova kuga, po okruzima, ukupno je potvrđeno 4.348 slučajeva kuge u Pčinjskom, Braničevskom, Pomoravskom, Podunavskom, Moravičkom, Južnobanatskom, Borskom, Srednjebanatskom, Zaječarskom, Sremskom, Šumadijskom, Južnobačkom, Mačvanskom, Pirotskom i u Beogradu.
Da li budućnost svinjarstva posle AKS-a postoji samo za velike farme?
Jedna od tema Međunarodnog simpozijuma o stočarstvu (ISAS 2023) koji je održan na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu bila je i aktuelna afrička kuga svinja (AKS). Početkom maja ove godine registrovano je 81 žarište, da bi u ovom trenutku imali čak 2.500. Iako su mnoge evropske zemlje preduzele drastične mere u uklanjanju vektora bolesti – divljih svinja, u Srbiji struka je saglasna da je najveći prenosilac upravo čovek, ali kako?
Jovan Mirčeta iz Vojvodinašume objasnio je da je u poslednje vreme nađeno više bačenih uginulih domaćih svinja u šumama i rekama, nego divljih grla.
Mrtvo prase pluta Dunavom, šta se desilo? “Do sada je 20 nađeno i isto toliko izvučeno iz Save”, potkrepio je Mirčeta podacima.
Pored toga, izostala je i rana detekcija kod populacije divljih jedinki, te je i to doprinelo daljem širenju, i to na godišnjem novou na površini do čak 20 km.
“Tihi ubica”
Stočari AKS mogu prepoznati na osnovu iznenadnog uginuća jedne i više svinja; gubitka apetita, potištenosti, povišene telesne temperature do 42°C, krvarenju po koži (najčešće po ušima, njušci, repu, nogama, stomaku i bočnim stranama trupa), krvavom prolivu, pobačaju, nesigurnosti u hodu, otežanom disanju i kašljanju, povraćanju kod grla.
Prvi simptomi se često ne opaze
“Simptomi same bolesti su slični kao kod klasične kuge svinja, iako je vakcinacija od ove bolesti ukinuta 15 decemba 2019. godine, ali je osnovna razlika što se ti simptomi ne uočavaju odmah. Tako se ona brzo proširi takoreći neopaženo”, objasnio je Saša Ostojić iz Centra za krizno planiranje i upravljanje naročito opasnim zaraznim bolestima Uprave za veterinu.
Dr Božidar Savić iz Instituta za veterinarstvo u Beogradu i profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dodaje da prođe manje od 12 sati od detektovanja zaraze do prvih laboratorijskih rezultata, te je važna povratna informacija samih stočara i pravovremena reakcija.
Međutim, zbog izostanka biosigurnosnih mera i sistema kontrole, najveću štetu pretrpele su upravo male i srednje farme, ali uprkos svim naporima imuni nisu bili ni veliki proizvođači. Tako je AKS probio i barijeru na farmi ,,Delte agrara’’ u Staroj Pazovi. “Ne postoji nijedna farma u Srbiji koja ima apsolutno sve biosigurnosne mere: Spoljne puteve za kamione koji dovoze hranu, posebne objekte za pretovar i utovar svinja itd. U našoj kompaniji, Nukleus farma jedino ima taj pregradni objekat gde se svinje dovoze internim putem, te kamioni ne dolaze u kontakt sa samom farmom kad preuzimaju svinje. Stvar je u tome što je biosigurnost samo jedna od karika u borbi protiv AKS-a, ali je kod nas poslednji odbrambeni zid”, kaže direktor stočarstva kompanije ,,Delta agrar’’ Zoran Uzelac i dodaje kamioni kafilerije, oni koji dovoze hranu i odvoze konfiskate, kao i oni koji transportuju životinje su najveći prenosnici “u celoj priči”. Dakle, u svemu tome učestvuje čovek.
Divlje svinje ne poštuju granice!
Od 15. decembra 2019. godine, posle više od tri decenije, nema vakcinacije svinja protiv klasične bolesti svinja u Srbiji. Međutim, sad je najveća pretnja za gašenje već smanjenog fonda svinja u Srbiji, afrička kuga svinja (AKS). Bez pronalaska vakcine protiv ove bolesti, nemoguće je suzbiti ovu pošast, koju ponajviše prenose divlje svinje. Rešenja, su da se u prvom redu podignu ograde duž granica sa našim susedima. Posle ukdianaj vakacinacije protiv klasičen kuge država više ne troši godišnej 25 milioan dolara za uvoz vakcina, ali se i dalje pojavljuje klasična svinjska kuga koja niej nestala. Zbog toga nema ni izvioza svinaj iz Srbiej ni u EU niti može svinsjkgo mesto da se transpprtuiej preko zemalja EU, izuzev akonie prerađeno na temperaturi iznad 72 stepena. Inače, poslednji izvoz svinsjkog mes au svet u većim količlinama bio je 1991. Godine u vrfednsoti od 762 milioanj dolara. Tada je transportovano i uSAD za američku vojsku. Posle toga su u Srbiju stigli ratovi I sanckiejpa tri vrste kuge, i više nema izvoza u EU niti transporta preko njenih članica. Od tad aje Srbija potala siguran uvoznik ovog mesa. Srbija je zahvaljujuli lošim merama agroekonjosmke politiek uništila svoj fond svinja. A, nekada 1866. Godien na 1.000 stanovniak imala je 1.300 svinja, dok su SAD imale oko 800. I da imamo sad svinja u Srbiji, one ne bi bile konkuretne u izvozu u EU, jer u ovoj zajednici uvek postoji višak od 50 miliona tovljenika. Propisi koji vladaju u EU, su da neće da se uvoze svinej iz zemlaja gde se one vakcinišu. UI posle prestqanka vakcinackjije, potrenboi je da prođe pet do sedma godina kako bi nestal ai psoeldnaj svinja iz tog vreme, pa tek odna d aide u izvoz namenjen EU. Proizvodnja svinjskog mesa u EU je jeftinija nego u Srbiji za 40 odsto, zbog toga što se one hrane sa GMO proizvodima. A, u Srboiji je zabranjen takav način tova.
Stočni fond u Srbiji je devastiran. U najtežoj situaciji nalazi se proizvodnja svinja. Prema podacima RZS u Srbiji je pre dve godine bilo oko 3,22 miliona svinja. Statistika još prikazuje da proizvodimo blizu 300.000 tona svinjskog mesa! Stočari kažu da ih je krajem 2023. godine u oborima manje od dva miliona. Prazni su obori za tov, a mesare su pune zahvaljujući, pre svega, uvozu od 300.00 svinja u 2022. godini ali i pokolju stoke. Do jula 2023. godine iz uvoza je stiglo i 18.000 tona svinjskog mes ali jo uvezeno i blizu 180.000 prasića. Inače, ove godine je odobren uvoz od 500.000 prasića u Srbiju. Ali, to neće poboljšati fond svinja.
Srbija je pre jedne decenije u oborima imala i 1,1 miliona krmača za priplod, a danas ih je manje od 100.000. Sa tim fondom nema obnove ove proizvodnje. Uvoz neće spasiti stočarstvo Srbije koje u BDP agrara zemlje učestvuje samo sa 28,1 odsto, a uskoro će pasti samo na 20 odsto. Karakteristika nerazvijenih zemalja je da stočarstvo u BDP agrara učestvuje ispod 60 odsto! U poslednjoj deceniji ugašeno je oko 62.000 mini farmi i bez posla je ostalo oko 100.000 ljudi. Najteža situacija je sad, jer, AKS preti da potpuno da uništi svinjogojstvo Srbije. Bolest je stigla i u pogranične delove Srbije. Dakle, bez pronalaska vakcine poritv afričke kuge svinja, nemoguće je suzbiti bolest svinja koju prenose divlje svinje, ali i ljudi. Ukoliko se virusom zarazi samo jedna životinja, treba na human način uništiti celokupno stado i ostala u okolini, kaže prof dr Dejan Krnjaić, ekspert UN za ovu oblast, o ovom problemu Srbije danas. Po njegovim rečima, ne postoji opasnija i lukavija bolest pošto virus može dugo da boravi u krvi svinja, a da se ne primeti da su zaražene. Zato je potrebno dugo primenjivati sistem organizovane kontrole tova. To podrazumeva da se životinje drže u zatvorenom prostoru, izolovane i da ljudi koji ih hrane imaju zaštitnu opremu i odeću.
U Ministarka poljoprivrede kaže: Zaustavljeno širenje afričke kuge svinja.
Vanredna situacija u Požarevcu: Odluka doneta zbog afričke kuge svinja!
Veterinari upozoravaju, uzgajivači svinja očajni
U Srbiji je samo 2022. godine registrovano 258 slučajeva u 107 gazdinstava u južnom i istočnom delu zemlje – afričke kuge svinja. Tada je zaključenp, da je potrebno je hitno, da struka zajedno sa Upravom za veterinu ministarstva poljoprivrede i državnim organima odredi bio sigurnosne mere i da za to izdvoji novac. Bolest je prisutna u okolini, ali i u Srbiji, ali za sad je pod kontrolom, što ne znači da se očekuje da neće doći do novih pojava koje bi mogle da nanesu i značajne materijalne štete, koje su se već pretrpele zemlje u okolini šire, gde je bolest prisutna, navodi Krnjaić. Nudimo rešenja, a to su da se u prvom redu podignu ograde duž granica sa Bugarskom, Rumunijom i Mađarskom gde ima AKS-a koji pravi velike gubitke ne samo državama koje moraju da uvoze svinjsko meso. Među njima je i Srbija. Ograde su potrebne da bi se zaustavilo nekontrolisano kretanje divljih svinja.
Jer, divlje svinje ne ne znaju i nepoštuju granice, a bez ,,pasoša’’ ih prelaze i – prenose bolest. Drugi problem je da se najveći broj svinja u Srbiji tovi u malim porodičnim gazdinstivma na tradicionalan način u otvorenom prostoru. Hrane se sa pomijama, koje mogu biti kontaminirane, pa su i prenosioci bolesti. Od oko 2,9 miliona svinja, koliko je Srbija imala u 2022. godini prema podacima RZS, dve trećine životinja su tovili mali farmeri u čijim oborima je bilo do deset svinja. Takvih je u Srbiji od ukupnog broja čak 67 odsto. Da bi se rešio problem u tim gazdinstvima, potrebno je uskladiti propise i kategorisati komercijalne farme i one koje to nisu, jer su mala gazdinstva najveća žarišta za pojavu AKS-a.Do 28. jula 2023- godine bilo je eutanazirano 19.000 svinja…
Foto svinje EPA-EFE/SASCHA STEINBACH
RESENJE ZA PROBLEM S STOČARSTVA SRBIJE JE: NOVI KONCEPT POLJOPRIVREDE ILJUDI KOJI ‘E DA GA SPROVODE! AGRARA, A UOKVIRU NEJGA I STOČARSTVO TREBA DA DOBIJU TRETMAN STRATEŠKE GRANE… NE PROBLEMI DA SE REŠAVAJU UREDBAMA. JER TO NIKADA NIKOM NIJE NISTA DUGOROČNO DOBRO DONELO! Već je bilo samo ,,gašenje požara’’. Potrebneo je da se problemi sistemski!
U SRBIJ POSTOJE TRI VRSTE KUGE:
1 KLASIČNA SVINJSKA…
2 AFRIČKA KUGA
3-. VLAST U ZEMLJI KOJA JE LOŠOM AGROPOLITIKOM DOVELA DA JE UNIŠTEN STOČNI FOND KOJI UČESTVUJE U BDP AGRARA SAMO SA 28,1 ODSTO… TO JE KARAKTERISTIKA NERAZVIJE4NIH ZEMALJA SVETA! SVE ŠTO JE ISPOd 60 ODSTO, HJE NERAZVIJENO. TU SE I MI NALAZIMO! RESENJE DA SE OBNOVI CEO STOČNI FOND, JER SVAKA ZEMLJA TREBA DA IMA SVINJA KOLIKO I STANOVNIKA…
BROJ SVINјA U SRBIJI, PREMA RZS
Godina Svinje u hiljadama
1947 1.904
1957 1.929
1967 3.328
1987 5.079
2007 3.832
2008 3.594
2009 3.631
2010 3.489
2011 3.287
2012 3.139
2013 3.144
2014 3.236
2015 3.284
2016 3.021
2017 2.911
2018 2.872
2019 2.903
2020 – 2022 2.000– 2.700
Stočerai demantuju podatke RZS, pa kažu da danas u Srbiji ima manje od dva miliona svinja. To je znatno manje nego što ih je bilo posle Drugog svetskog rata. Najviše svinja je uništila agroekonomska kuga! Odnosno, loša agroekonomska politika. Sad već daleke 1987. godine u oborima Srboje je bilo blizu 5,1 milioan svinja. Sad imamo manje od dva miliona. Zbog loše agroekonomske poltike ispraznili su se obori, pa smo od izvoznika ovog mesa postali njegovi uvoznici. To se vidi i danas. I to je najjača kuga na ovim prostorima. Jača i od klasične i od afričke svinjske kuge…
Afrička kuga svinja predstavlja izuzetno ozbiljnu pretnju za celokupan sistem proizvodnje svinja.Ne samo da ugrožava prehrambenu sigurnost države kada je u pitanju snabdevenost tržišta svinjskim mesom, nego predstavlja veliki izazov izvoru prihoda farmera i svih drugih učesnika u lancu proizvodnje, a kao rezultat ograničenja izvoza negativno utiče i na međunarodnu trgovinu države u kojoj je prisutna.
U Srbiji u ovoj 2023. godini prilikom pojava afričke svinjske kuge, ona je odmah bila registrovana u 22 gazdinstva u 13 naseljenih mesta (čitaj sela) u četiri opštine i u dva okruga, Pčinjskom i Pomoravskom. Poslednje žarište je zabeleženo 25. gebruara ove, 2023. godine u opštini Bujanovac. Pored toga AKS je prošle godine registrovan i zvanično bio prisutan još u šest okruga Braničevskom, Pomoravskom, Jablaničkom, Pčinjskom i Borskom. U ovoj godini AKS kod divljih svinja je registrovan u opštini Bosilegrad, u zaječarskom Okrugu gde je bolest potvrđena u 134 slučaja u 24 lovišta na području 20 opština i sedam upravnih okruga i to u: Pčinjskom Nišavskom, Pomoravskom, Pirotskom, Jablaničkom, Braničevskom i Zaječarskom. Bolest je prisutna od 2022. godine i u Borskom i Južno banatskom okrugu. Za afričku kugu još uvek nema leka ni vakcine! Zato se predlaže biosigurnost, a to je, pre svega, higijena, koja je najvažnije sredstvo kod sprečavanje ove infektivne bolesti. Međutim, propisi Srbije trenutno ne propisuju obaveznost uvođenja na farmama biosigurnosnih mera. Zato se kao prioritet nameće usklađivanje propisa sa EU zakonom o zdravlju životinja.
U Rumuniji uništeno 740.000 svinja!
Afrička svinjska kuga prvo se pojavila u Keniji 1921. godine, a potom se širila i stigla u Gruziju 2007. godine da bi potom bila raširena i na druge zemlje. Prva pojava bila je u Evropi 1957. godine u Portugaliji. Nakon toga u Španiji, Sardiniji, Belgiji, Holandiji 1986. godine… Još nije stigla do SAD, ali će sigurno doći i do tamošnjih farmi. Virus je inače bio prisutan samo u Africi do pre jedne decenije, dok nije počeo da se širi svetom. Zbog AKS-a do sada je uništeno 50 odsto svinja na globalnom nivou.
Afrička kuga svinja se 2007. godine proširila i na Jermeniju, zatim Rusiju i Azerbejdžan pa u Ukrajinu 2012. godine, zatim u Belorsuiju 2013. godine, Estoniju, Letoniju, Litvaniju i stigla je u Poljsku 2014. godine. Dve godine kasnije nastanila se u Moldaviji pa u 2017.godini u Češkoj. Pored toga AKS se 2018. godine pojavio u Belgiji, gde je izgrađena ograda na preko 300 kilometara pograničja kako divlje svinje ne bi mogle da prelaze granicu. Virus je zatim stigao u Slovačku, Grčku, Nemačku, Italiju 2022. godine…
Između ostalog, u Rumuniji je nedavno uništeno 740.000 zaraženih svinja i pričinjena je šteta od oko 148 miliona dolara. U toj zemlji je 2021. godine bilo registrovano 321 žarište kod domaćih svinja, i 465 kod divljih svinja. Posledica toga je da Rumuni sad uvoze svinjetinu za sopstvenu ishranu i da za to godišnje potroše 750 miliona dolara! Zbog uništavanja svinja u Rumuniji se trenutno u oborima nalazi samo 980.000 tovljenika. A, nekada su gajili oko pet miliona! Većina velikih farmi u ovoj zemlji je bankrotirala. Država je zbog toga prinuđena da godišnje uvozi svinjskog meso i da za njega troši po 750 miliona dolara.
Slična situacija je i u drugim okolnim zemljama Srbije, Mađaskoj, Bugarskoj… U Nemačkoj je samo u 2019. godini za gradnju ograda prema Poljskoj granici na 120 kilometara potrošeno 160.000 evra! Cilj je da se onemogući prelazak preko granice divljim svinjama koje su najčešći prenosioci zaraze!
Analize pokazuju da virus AKS-a u hlađenom mesu preživljava 110 dana, zatim u koži i masti od svinja 300 dana, a u zamrznutom mesu čak 1.000 dana! Virus opstaje u osušenom mesu 30 dana, salamuri 182 dana, a u sušenom mesu čak 300 dana! Posle pojave AKS uginuće svinja nastupa od infekcije u roku od do šest do devet dana. Odmah ugine od 90 do 100 odsto svinja. ,,Afrička svinjska kuga se sporo širi, ali dugo ostaje! Za ovu bolest za sada nepostoji vakcina. Prevencija se zasniva na zaštiti od virusa zdravih životinja i humanom eliminisanju inficiranih. Kod njegove pojave najbolje je humano uništiti svinje u tom mestu, ali i okolini sve ove životinje’’, navodi Krnjaić.
Afrička kuga, bolest sendviča
Kada je u pitanju klasična kuga svinja, postoji vakcina i u Srbiji je bila primenivana skoro tri decenije. Godišnje se u Srbiji dve i po decenije za njen uvoz trošilo po 25 miliona dolara. Vakcinisanje protiv klasične kuge prestalo je 15. decembra 2019. godine. Afrička kuga svinja je, međutim, mnogo komplikovanija, to je ,,bolest sendviča“ jer nju može da prenese i svaki turista, preko hrane koju je poneo iz nekog dela sveta, ako ona završi pored puta ili na neki drugi način dođe u kontakt sa svinjama. Treba istaći da bolest nije zoonoza, tj, ne može da prouzrokuje infekciju kod lјudi. Smatra se da su za izazivanje bolesti odgovorne divlјe svinje, ali najčešće i dosadašnja ilegalna trgovina mesom na relaciji Rumunija i Ukrajina. Pored toga sumnja se da zarazu prenose i transportna sredstva, zatim zaražena hrana, pogotovo kada je u pitanju izbijanje zaraze u dvorištima,a po najviše ljudi. Dodatno otežava stvar to što je u delu Rumunije pogođenom ovom bolešću, zabranjen i lov na divlјe svinje. Problem je što virus ima visoku otpornost, može da se nađe i u prerađevinama ali i da mesecima preživi u leševima životinja. Tako se brzo raširila, prema pribaltičkim zemlјama i u Polјskoj, gde bude mnogo snega i duge su zime, pa su leševi životinja sa virusom bili prisutni mesecima. Prema priručniku o afričkoj kugi svinja koji je izdala FAO organizacija, kako navodi Miloš Milovanović, predstavnik FAO u Srbiji, radi se o virusnom, veoma kontagioznom obolјenju svinja svih starosnih dobi, koje protiče u vidu hemoralgične groznice. Obolјenje se pojavlјuje u različitim formama u zavisnosti od samog toka bolesti: perakutnog, akutnog, subakutnog, hroničnog i inaparentnog. Bilo koja država u kojoj se uzgajaju svinje je u riziku od pojave afričke kuge svinja. Sektor tova svinja na sitnim privatnim gazdinstvima, sa niskim nivoom biosigurnosti, naročito je ugrožen. Kako trenutno nema efikasne vakcine ili lečenja, najbolјa strategija protiv AKS za države ili zone koje su i dalјe slobodne od bolesti je sprečavanje ulaska virusa putem pobolјšane kontrole granice, adekvatnog podizanja svesti i pobolјšanja biosigurnosti.
Relaksirane mere za zatvorene farme?
Do sada je u zaraženim gazdinstvima eutanazirano više od 54.000 svinja. Prema podacima Uprave za veterinu, poslednja zaraza zabeležena je u selu Bošnjak, opštine Petrovac na Mlavi u Braničevskom okrugu. Na pitanje kako može da se obnovi svinjarstvo u našoj zemlji i da li u bliskoj budućnosti njime neće moći da se bave mali i srednji proizvođači, Ostojić kaže da je cilj da se zaštiti proizvodnja na velikim farmama. “To je 80 odsto svinjarske proizvodnje koju Republika Srbija ima. Mi smo izmenili naredbu da se kod velikih proizvođača farmi zatvorenog tipa skrati period od 40 na 15 dana nadzora na AKS. Period trajanja mera zabrane i ograničenja prometa svinja koji ne može biti kraći od 15 dana, može se primeniti i u kanalisanim kontrolisanim sistemima proizvodnje, na osnovu procene rizika”, dodaje Ostojić i navodi da pokušavaju da relaksiraju mere koliko je to moguće, ali da opet budu u zakonskim okvirima.
Rečeno je još, da su za ovu bolest, za koju ne postoji zvaničan lek, u Vijetnamu pronašli vakcinu koju trenutno testiraju na velikom broju grla na Filipinima, Kini, Tajvanu. Iako se do sada pokazala kao 90 odsto efektna, nije dozvoljena u komercijalnoj upotrebi.
RSS