Део међународне заједнице и западни центри моћи вршили су притиске на Републику Српску у намери да спроведу потпуну унитаризацију БиХ и легализују противправну ревизију Дејтонског мировног уговора. Завршни ударац на Бања Луку планиран је из Београда са циљем да се српски народ и руководство са западне стране Дрине потпуно обесхрабре. Државни врх Србије нашао се пред дилемом: остати лојалан својим западним менторима, или подржати Републику Српску у одлуци да искористи своје демократско право и одржи референдум, којим брани самосталност и дејтонске надлежности. Наравно, устаљена је пракса да када год Срби подигну глас у заштити својих националних интереса, нађу се на удару стране агентуре, пропаганде и претњи о есклацији сукоба и дестабилизацији. Принципијелан став руководства Српске да истраје у својој одлуци приморао је и државни врх Србије да се јавно не определи против одржавања референдума. Недвосмислена подршка Руске Федерације била је довољна да Република Српска не поклекне пред притисцима. Иако је Србија гарант Дејтона, њена Влада и Председник, оградили су се млаком изјавом да не желе да се мешају у унутрашња питања Српске, чиме су послали поруку да је за њих важнији Брисел од Бања Луке и да не постоји јединствена национална стратегија Републике Србије и Републике Српске. Имали смо прилику да присуствујемо јавном часу истинског родољубља и националне одговорности званичних представника Републике Српске. Њено руководство одржало је лекцију како поступају државници, како се бране, чувају и воле земља и народ, како се поштују жртве које су пале за слободу и брине о будућности и опстанку. Република Српска је показала да у њој није устоличена амбасадократија, да се њеном судбином не диригује изван њених граница, да она није парче земље за поткусиривање великих сила. Српска нас је задивила снажном унутрашњом кохезијом и јединством, а Бања Лука је показала да је истинска престоница слободе и државотворне мисли српског народа. Живела Република Српска!
RSS