Danas je tačno 20 godina od legendarne utakmice na Maksimiru, kada je reprezentacija Jugoslavije poslije 2:2 obezbijedila plasman na EURO 2000, dok su Hrvati, trećeplasirani sa Svjetskog prvenstva ostali bez plasmana na prvenstvo Evrope.
Junak tima Jugoslavije bio je najmlađi akter – Dejan Stanković, koji je postigao gol za 2:1. Njegov zahvat poslije centaršuta Siniše Mihajlovića, kada je loptu “očešao” leđima i poslao je iza leđa Dražena Ladića, i danas se prepričava.
“Setim se golova, početka utakmice i atmosfere, ali i kraja utakmice i potpune tišine, setim se pobede, Bate Mirkovića… setim se dosta toga jer je to bila istorijska utakmica”, bio je odgovor Stankovića na pitanje šta je prvo što mu padne na pamet kada se sjeti te utakmice.
Vezana vijest: Dan kada je Mirković uhvatio Jarnija za muškost i postao “heroj”
Upitan da opiše gol i da li je bilo nekog prethodnog dogovora sa Sinišom Mihajlovićem koji je izveo slobodan udarac Stanković je rekao:
“Nije bilo prethodnog dogovora, jednostavno sam krenuo na prvu stativu i pratio loptu koja je naravno bila idealna. Moram da priznam da je tu postojao i faktor sreće i da je lopta dobila čudnu putanju. Ja sam bio strelac, ali cela ekipa ima zasluge za sve sto se dogodilo u tim kvalifikacijama.”
Stanković ističe da se niko nije uplašio atmosfere na Maksimiru, ali se posebno sjeća muka na kraju meča.
“Straha nije bilo ni malo, a atmosfera je bila zaista vruća! Drhtale su tribine od huka navijača, ali svima nam je u sećanju ostao muk na kraju utakmice. Bukvalno neprirodna tišina za fudbalsku utakmicu, kad je sudija svirao kraj! Mislim da taj momenat svi pamtimo”, rekao je.
Stanković se prisjetio da je u svlačionici svima bilo jasno na poluvremenu da poslije isključenja Bate Mirkovića moraju da daju 200 odsto svojih mogućnosti ističe da je htio da plače od bolova.
“Znali smo da tada moramo da damo 200 odsto svojih mogućnosti jer smo sa igračem manje. Pred kraj utakmice umor je bio neverovatan, bukvalno me sve bolelo od trčanja i borbe, hteo sam da plačem ali smo svi išli dalje i do kraja jer je motiv bio veliki. To je bila jedna od fizički najzahtevnijih utakmica u mojoj karijeri!”, prisjetio se.
Naglašava da danas ne pominje tu utakmicu, osim kada ga neko od medija podsjeti.
“Ne, ne pominjem je dok se neko od medija ne seti pa pita. Nisam ni datum zapamtio, vi ste me podsetili”, rekao je Stanković za Telegraf.
RSS