Ne možeš ovde očistiti od smeća
Od onih sa smećem u duši
I nema cveća, da ga neko ne kida
Nema snova, da neko ih ne ruši
Ne možeš proći a da ne vidiš
Štetočinu nalik na čoveka
Nema lepote, koju ne naruže
I nema tih polja, šuma nit reka
a da ih ne pretvore u močvare i kaljuže
Ne možeš se nagledati i ne možeš se nadisati
Ne možeš se ponapiti, i ne možeš se ni umiti
Ne može se sačuvati, nit se mož od njih skriti
Njih ne mrzi, poraniće će, sve zgaziti
Sve ubiti
Autor Nebojša Brka Stanojković
RSS