Нек сећања живе
Онамо за брда она,
мир у души влада,
где чобанска фрула
весели своја стада.
Где окрајак хлеба
и мрвица сира
вреде више од урбане средине
где је богaтство пласт сена,
тамо су одрасла многа
поколења.
Где старина јабуку за дар даје
оцедину која се са усана слива,
баш тамо увек има мира.
Где у сутон ,
ратар у небо гледа
хоће ли година бити родна
да зрневље не страда,
како се одбранити од града.
Баш тамо спокојно чељаде спава,
јер нема друге бриге,
већ уберу дар од Бога.
Тамо је све нестварно,
јер влада слога.
Ирена Чоловић
RSS