Home / Sve vijesti / Politika / НЕМАЧКИ АМБАСАДОР У БЕОГРАДУ: Србија ће на путу ка ЕУ морати да уведе санкције Русији

НЕМАЧКИ АМБАСАДОР У БЕОГРАДУ: Србија ће на путу ка ЕУ морати да уведе санкције Русији

Фото: intermagazin.rs

Усаглашеност са спољном и безбедносном политиком ЕУ је за многе земље кандидате компликована и комплексна ствар, а у случају Србије то значи неопходност да усвоји санкције према Русији, рекао је данас амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб.

„Што се тиче приступних преговора, Србија је описана као умерено припремљена земља за Поглавље 31 и код већине земаља чланица изазива забринутост што не долази до повећања стопе усаглашености“, рекао је Шиб на скупу „Србија и преговори у Поглављу 31: заједничка спољна, безбедносна и одбрамбена политика“ у Београду.

Према речима Шиба, ЕУ не даје лоше оцене због сарадње Србије са трећим земљама, као што су Русија и Кина.

„Србија је слободна да настави безбедносну сарадњу са Русијом, али мора да гарантује да то није у сукобу са обавезама које је као кандидат преузела, као што су заштита поверљивих информација и складиштење података“, рекао је амбасадор Немачке.

Он је додао да ако не дође до знатног повећања стопе усаглашености, биће тешко наставити са напретком усаглашености у Поглављу 31.

Према његовим речима, потребно је да нове чланице подржавају санкције и рестриктивне мере ЕУ – да се усагласе са декларацијама везаним за Уракјину, Крим и санкције према Русији. У том циљу поздравио је подршку Србије територијалном интегритету Украјине.

За Европу је важна јединствена спољна и безбедносна политика, јер чланице само заједно могу имати тежину у међународним односима, рекао је Шиб и додао да је у току процес којим ЕУ настоји да повећа међународни утицај и промовише мултилатерална решења.

„Зато нам је потребна јача ЕУ, Европа која може да стане иза својих вредности. Зато нам треба јединствена спољна политика и Немачка снажно ради на томе“, рекао је Шиб.

Амбасадор је додао да у том циљу постоји и идеја о томе да се уведе доношење одлука квалификованом већином.

Шиб је говорио и о значају формирања европске армије која би била део НАТО-а. Изразио је задовољство корацима које је Србија предузела у обуци цивила за учешће у посткомфликтним мисијама и подсетио да је већ њених 2.700 припадника учествовало у мировним мисијама ЕУ и УН.

На скупу је говорила и шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић која је оценила да је Србија ускладила скоро 55 одсто спољне политике са политиком ЕУ и представник ИСАЦ фонда Милан Пајевић.

На првој панел дискусији о изазовима у усклађивању Србије са политиком ЕУ говорили су представници Црне Горе, Србије, Пољске и Делегације ЕУ.

Били су то бивши министар и главни преговарач ЦГ са ЕУ Александар Андрија Пејовић, заменик помоћника министра за ЕУ интеграције МСП Србије Дејан Ралевић, директор канцеларије политичког директора пољског МСП Мациеј Стадејек и шеф политичког одељења Делегације ЕУ Нора Хајринен која је оценила да је чланство у ЕУ национални и стратешки избор који мора да се види и на делу.

Ралевић је указао да на усклађивање не треба гледати само из перспективе санкција према Русији.

„На жалост и у домаћој јавности али и у државама чланицама о усклађивању политике Србије и ЕУ говори се само кроз призму увођења санкција Русији. То је врло једнострано и није тачно“, рекао је Ралевић.

Србија чека извештај са сркининга и много тога ради и урадила је, али је тај сегмент – увођења или не увођења санкција веома осетљиво питање, рекао је Ралевић и додао да Србија константо доказује да то не показује спољнополитичко скретање од чланства већ заштиту националних интереса.

„Јасно је да је чланство у ЕУ званичан спољнополитички приоритет и да не постоји скривена спољнополитичка агенда“, рекао је он.

Званичник пољског МСП Мациеј Стадејек приступање ЕУ је оценио ипак као политички избор иако наизглед личи на технички процес.

„Јасно нам је да је тешко, али када видимо опадајућу усклађеност, тешко нам је да уверимо чланице да проширење треба настави“, рекао је Стадејек и додао да није добра стратегија да се чека да се затворе сва поглавља пре него што се пређе на усаглашавање.

Пејовић је подсетио да Црна Гора још није затворила Поглавље 31 отворено 2014 – пре украјинске кризе, иако је испунила све правне услове.

Подгорица је, додаје, уласком у НАТО унапредила статус земље у области заједничке спољне и безбедносне политике.

Искуство ЦГ, каже, показује да је Поглавље 31 доста политичко и не садржи пуно правних тековина – услов је раскидање уговора са САД о неизручивању америчких држављана Међународном суду.

Мишчевић: Усагласили скоро 55 одсто спољне политике са ЕУ

Србија је усагласила скоро 55 одсто своје спољне и безбедносне политике са ЕУ, рекла је данас шефица преговарачког тима за приступање Србије ЕУ Тања Мишчевић.

Она је додала да наша земља разуме обавезу да спољну политику у потпуности усклади до чланства у ЕУ.

„Наша обавеза је и по ССП и ономе сто су право или принципи ЕУ да до момента чланства постигнемо потпуну усаглашеност што, верујте ми, јасно разумемо“, рекла је Мишчевић на скупу „Србија и преговори у поглављу 31 – заједничка спољна, безбедносна и одбрамбена политика“.

Она је навела и да преговори који су процесом скрининга започели у септембру 2013. још нису завршени, а како каже, то је и главна разлика између Србије и свих осталих земаља које су преговарале.

„Неке су цео процес преговора завршиле за пет година а ми нисмо ни фазу скрининга до краја“, рекла је она и додала да Србија очекује усвајање извештаја да би званично кренула у израду преговарачке позиције.

„Извештај не чекамо не радећи ништа већ радећи јако пуно на елементима садржаја Поглавља 31 а то није само усаглашавање са спољнополитичким ставовима и акцијама ЕУ „, рекла је Мишчевић на скупу који је организовао Центар за међународне и безбедносне послове.

Izvor