Ове године се обележава 120 година од рођења наше велике песникиње Десанке Максимовић и 25 година, од када је тихо отишла од нас, али не у заборав, већ у легенду. Данас нема енциклопедије, приручника, или сајта, који не садржи биографију славне песникиње, у чијим се делима огледа утицај народне српске књижевности и српског романтизма, као и француске и руске књижевности.
„Чуј, рећи ћу ти једну тајну.
Не остављај ме никад саму кад неко свира“.
Уз песме Десанке Максимовић смо одрастали и заљубљивали се. Пратили смо стопе у снегу, ослушкивали изнова и изнова шум трава, зрикање зрикаваца, шаптаје олује. Песмом „Крвава бајка“ Десанка је расплакала генерације. Добила је прегршт награда, била је номинована и за Нобелову награду, али ипак је била најсрећнија када њени стихови допру до срца читалаца.
У Малој сали Задужбине Илије М. Коларца у Београду, 8. маја је одржана промоција збирке песама „Оставићу вам једино речи“, својеврсне антологије Десанкине поезије у издаваштву Klett, коју су приредили њени сестрићи и сестричине. Њихова имена се нигде не помињу, јер, по речима проф. др Александре Вранеш, то није ни потребно. На крају књиге је само једна њихова слика са вечито живом „тета Десом.“
Десанкини потомци су желели да представе њене песме без интервенције антологичара, по периодима стваралаштва, представљајући само најистакнутије песме. Ову збирку чине и 4 песме за децу, као и избор песама из „Перунове деце“, која показује нарочит песнички сензибилитет ове славне песникиње.
На промоцији збирке песама говорили су професорка Филолошког факултета у Београду др Александра Вранеш, , књижевни критичар Петар Арбутина и главни уредник Издавачке куће Klett Александар Рајковић. Сала је, на опште задовољство била пуна љубитеља Десанкине поезије, а представницима основних школа из целе Србије, које носе име славне песникиње, Александар Рајковић је уручио бесплатне примерке збирке песама на поклон.
Критичар Петар Арбутина је истакао да „колико пута се песма прочита – толико се открива микросветова, којима песник припада“. У Десанкиној поезији је важна природа, човекова повезаност и неодвојивост од ње. Сваки детаљ је важан и дубински тумачи смисао. А неизоставни делић слагалице је и православље, које проповеда присуство љубави, а одсуство мржње, као саставни део Десанкине поезије.
Промоцији су присуствовали и Десанкини сестрићи и сестричине, који су приредили књигу. Са поносом су слушали лепе речи о њиховој вољеној тетки, поново оживљавајући успомене, које их вежу за њу.
Десанка Максимовић је писала и препевавала песме најчешће са француског и руског језика. Срцем и душом је увек остала везана за родни ваљевски крај, иако ју је живот водио у друге, веће градове. Остала је упамћена као добра наставница међу својим ученицима. Наследници памте „тета Десу“. А ми памтимо велику песникињу Десанку Максимовић, која вечито живи у српском језику и нашим срцима, непоновљиву и бескрајно пуну љубави и разумевања за све – и за природу и за људе. Оставила нам је наслеђе непроцењиве вредности – своје песме.
Дајана Лазаревић
Мастер професор језика и књижевности
RSS