—-
Niti skupljih reči
Jeftinijih ljudi
Nit gde da se leči
Pa idi čovek budi
Nit sramnijih dela
Razvratnijih misli
Na sta se duša svela
Od zla smo pokisli
Nit ružnije jave
Niti strasnijih snova
Bolesni su davno
Preplavili zdrave
Nema takve tuge
Kao sto je ova
Nit goreg zatvora
Niti glupljeg stvora
Nit skuplje slobode
Onom koji ode
Nit sparnijih leta
Nigde više probisveta
Niti hladnijih zima
Svima poštenima
Nit noći tamnijih
Nit jutra sramnijih
Niti manje ljudi
Pa ti idi čovek budi
LJUDI SU ZLO, UGLAVNOM
Ljudi su zlo, uglavnom
I ne kažem to razočaran
Razumeo to sam još odavno
Čovek je uglavnom mutan i kvaran
Svaka čast izuzecima
Onima što loše prošli su
Ovi danas ni nalik precima
Drugim stazama oni pošli su
Ljudi su sobom opčinjeni
Ne obaziru se na ostale
Pa vremenom sami postanu kinjeni
Od tlačitelja žrtve postale
Svud licemeri i dušebrižnici
Lažni osmesi na usnama
A uglavnom sve bolesnici
Šta se to desilo sa nama
Ljudi su ljudima vukovi
Stalno glume kako vole se
A u ledjima otrovni lukovi
Za neserću tuđu mole se
Ljudi su anomalija prirodna
Sve sama greška do greške
Za nečastivog kreacija prigodna
Ljudi su uglavnom, budale teške.
Mizantropom mogu me nazvati
Al znaju da govorim istinu
Svet ovaj prljav i razvratni
Na kraju sve istera na čistinu
UBIŠE NAS, PRIJATELJU
Ubiše nas prijatelju
Brzo i lako
Ne pitaše nas
Za poslednju želju
Ubiše bez metka
Prvo nas ostaviše
bez imetka
Što nam dao Bog
A onda nam uzeše život
Na stolu što beše ko pot
Tim smrdljivim kockarima
Ubiše bez kajanja
Onako u hodu
Bez stajanja
Bar na čas
Ubiše nas
I baciše kerberima
I apsidama
I sve što smo imali
Ubiše
A nije da nismo znali
Da su nas prodali
Za šaku dolara
Krvavih
Ubiše
I briga sad njih
Što više nemaju kome
Da kradu snove
Da kičme lome
Što neće moći
Kad više ne budu siti
Da nađu neke nove
Jer takvih na svetu
nema više
I nikad neće biti
NE MORA ŽIVOT…
Ne mora život da se rimuje
Ko pesma
Ne mora ni ona
Nešto nije u redu
Kad sve stimuje
Zastoo moram biti poput klona
Sad kad na glavi,
Već nosim kosu sedu
Život je u stvari, samo jedna šansa
Pa ti vidi
Da li želiš da ti bude ko romansa
Il da ispunjavas, tuđa očekivanja
I dal ces biti od pravog materijala
Il ko potemkinovo selo
Sa puno prikrivanja
I da, možeš reći, da sudbina ti je krala
Da ti nije dala
Sve ono što te sleduje
I to skroz u redu je
Zna ona da bude kurvetina teška
Al na kraju, šta god da je greška
Mi smo joj doprineli
Makar malo
I onda, kad nam srce bude stalo
Najbolje je umreti sa tim saznanjem
AUTOR : Nebojša Brka Stanojković
RSS