Самодрежа – Лазарица
Сузе ми кренуше низ лице
Кад те видех, моја лепа Лазарице.
Зарасла си у коров и шипражје,
А слуге ми те проклете узеше вражје.
Од тебе неко направи нужник
И Господу тако постаде дужник.
Неће тај видети Божје лице ,
Малена црквице, моја лепа Лазарице!
Да те сада обновим ја не могу,
Ал’ за те чиним све што могу.
У духовном свету ја те дижем,
И у загрљај право Христу стижем.
Да заједно гледамо Божје лице
Светињо наша, мала лепа Лазарице!
Јовица Стевановић
RSS