Усташки Тајни одбор за истребљење Срба и Јевреја у Тузли планирао је да 6. јануара 1942., на Бадње вече, минира Саборни храм Успења Пресвете Богородице и побије окупљене вјернике. Планиране су ликвидације и у Српској вароши.
За ову информацију је сазнао тузлански муфтија Шефкет еф. Курт који је, са групом угледних Тузлака, затражио хитан пријем код њемачког команданта града, потпуковника Виста, и од њега енергично захтијевао да онемогући злочин.
Тада је потпуковнику Висту речено да ће уколико се ово деси муслимани масовно кренути да се одмећу у покрете отпора. Увиђевши да ће то изазвати муслимане Тузле, њемачка команда је, из својих интереса, одмах истакла плакат са упозорењем да – „нико не смије никога злостављати, одузимати или рушити туђу имовину и дирати живаљ који слави“. Захваљујући ангажману муфтије Курта, у Тузли није било масовних злочина. Овај догађај је централно хисторијско мјесто одбране заједничког живота у Тузли и регији.
Између осталог о њему је Меша Селимовић рекао: Кад је умро, на сахрану је дошло десетак хиљада људи, међу којима највише Срба – сељака из околине Тузле. Потресан говор над гробом одржао је православни свештеник Ђорђе Јовановић.
А, Мухамед еф. Лугавић наставља: “ Могу вас подсјетити да је прота Јовановић, кад је умро рахметли муфтија Курт, молио да га и он спусти у мезар. Много је лијепих примјера из наше заједничке хисторије, а који су данас негђе у запећку разних злочина. Има ли ко да жели да се посветимо изношењу добрих примјера заједничког суживота. Нико нама до нас самих није ближи, не заборавимо то. Бог нас једне другима даде, хвала Му.“
Колико је уважени муфтија Курт био познат и цијењен у народу, без разлике у вјери и нацији, то је најбоље потврдила његова велика џеназа 23. јуна 1963. којој су поред десетак хиљада грађана присуствовали челници среске и општинске скупштине у Тузли, члан и изласланик Комисије за вјерска питања извршног вијећа БиХ. Мустафа Курт одликован је Орденом братства и јединства првог реда.
Српска историја / Vidovdan
RSS