02.03.2022. / 12:52
BANJALUKA – Evropska komisija predložila je čitav set zakonskih prijedloga čiji je cilj oporezovati i kažnjavati najveće zagađivače i emitere opasnih čestica koje uzrokuju globalno zagrijavanje, štete okolini i ugrožavaju zdravlje ljudi.
Ovaj set mjera će na više načina uticati na proizvođače energenata i postrojenja koja puno zagađuju na zapadnom Balkanu, uključujući i BiH. EU je, kroz Zelenu agendu, investicioni paket za zapadni Balkan i druge programe spremna podržati pravednu energetsku tranziciju te najavljuje da će naredna decenija biti period investiranja u čistu energiju.
BiH je zemlja koja je u procesu energetske tranzicije, a u svim svojim planovima i strategijama nastoji svoje kapacitete preusmjeriti na obnovljive izvore energije. O tome je na Samitu Evropske banke za obnovu i razvoj sa zemljama zapadnog Balkana govorio i Zoran Tegeltija, predsjedavajući Savjeta ministara BiH, koji je, osim finansijskih institucija i investitora, pozvao i poslovnu zajednicu da se uključi u ove projekte. O ovoj temi će se govoriti na predstojećem Samitu energetike u Trebinju SET 2022. koji se održava od 16. do 18. marta u Trebinju.
Postoje domaće kompanije koje su napravile iskorak u realizaciji projekata koji se odnose na energetske objekte koji proizvode obnovljivu energiju.
“Elnos grupa”, internacionalni koncern za elektroenergetiku iz Banjaluke, do sada je učestvovao u izgradnji više od 500 megavata instaliranih kapaciteta, u oblastima hidroenergije, vjetroenergije, energije biomase, u regiji i Evropi, a posluje u 14 zemalja Evrope i regiona.
Marko Mijić, član Uprave za tehničke poslove “Elnos grupe”, kaže da su do sada realizovali kapitalne projekte, ne samo u oblasti hidro i vjetro energije, već i pionirske zelene projekte u oblasti termoenergije.
“U pitanju su projekti od velike važnosti za obezbjeđenje energetskih resursa budućnosti, a kroz koje smo sarađivali sa svjetskim liderima u ovoj oblasti. Zahvaljujući svom dosadašnjem iskustvu i realizovanim investicijama sigurno je da možemo donijeti najmodernija tehnička rješenja i inovacije iz ove oblasti u našu zemlju”, rekao je on za “Nezavisne”.
On je izdvojio nekolicinu projekata, poput izgradnje HVDC sistema NordLink, energetske veze za razmjenu električne energije dobijene iz isključivo obnovljivih izvora između Njemačke i Norveške, izgradnje hidroelektrane Burfell 2 snage 100 megavata na Islandu, montaže GIS 245/132/12 kV postrojenja za najveću islandsku geotermalnu elektranu Krafla snage 60 megavata, izgradnje 35/400 kV trafo-stanice i 2×400 kV dvosistemskog dalekovoda za najveći vjetropark na Balkanu – Čibuk 1 snage 158 megavata, te revitalizaciji hidroelekrane Zvornik snage 125 megavata kojom je instalisana snaga agregata ove hidroelektrane povećana za 30 odsto.
Jovica Vlatković, izvršni direktor za razvoj i investicije “Elektroprivrede RS”, za “Nezavisne” ističe da je plan tog preduzeća da u narednih pet do sedam godina učešće obnovljivih izvora energije ERS bude više od 70 odsto ukupnih kapaciteta, sa sadašnjih oko 44 odsto, a da do 2050. bude 100 odsto.
On je istakao da u ovom trenutku postoji pet ugovora o koncesiji za pet elektrana –
HE BUK Bijela, HE Bistrica, HE Dabar, VE Hrgud, SE Trebinje 1 za proizvodnju iz obnovljivih izvora, ukupne vrijednosti investicije oko 1,65 milijardi maraka, instalisane snage oko 440 megavata.
“Puštanje na mrežu pojedinih objekata počinje od 2023. pa do kraja 2025. Moram da naglasim da smo razvili projekte, a neke doveli do završne faze, veličine 280 megavat-sati instalisane snage i vrijednosti investicija u iznosu od oko 1,2 milijarde maraka, kojima je planirana izgradnja u periodu 2023-2026. godina”, rekao je on.
Istakao je da ERS želi da koristi sve mogućnosti finansiranja ovih projekata, a što se tiče termoelektrana, planira da nastavi ugradnju filtera za otklanjanje štetnih materija. Nezavisne novine
Tagovi: samit energetike
RSS