Патријарх Цариградски. Рођен у Антиохији 354. год. од оца Секунда војводе и матере Антусе. Учећи грчку филозофију Јован се згнуша на грчко незнабоштво и усвоји веру хришћанску као једину и свецелу истину. Би Јован крштен од Мелетија патријарха Антиохијског, а по том и његови родитељи примише крштење. По смрти родитеља замонаши се Јован и поче се строго подвизавати. Тада написа књигу „О свештенству”, и тада му се јавише св. апостоли Јован и Петар проричући му велику службу, велику благодат али и велико страдање. Када је требао бити посвећен за свештеника јави се ангел Божји истовремено и патријарху Флавијану (после Мелетија) и самом Јовану. А када га патријарх рукополагаше, видеше сви бела светла голуба над главом Јовановом. Прослављен због мудрости, подвига и силе речи, би Јован изабран по жељи цара Аркадија, за патријарха Цариградског. Шест година управљаше црквом као патријарх са несравњивом ревношћу и мудрошћу. Посла мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима; сузби симонију у цркви збацивши многе епископе – симонисте; рашири милосрдну делатност цркве; написа нарочити чин свете Литургије; постиди јеретике; изобличи царицу Евдоксију; растумачи Свето Писмо својим златним умом и језиком, и остави цркви многе драгоцене књиге својих беседа. Народ га прослави, завидљивци га омрзоше, царица га два пут посла у изгнанство. У изгнанству проведе 3 године, и сконча на Крстов дан 14. септембра 407. год. у месту Коману у Јерменији. Пред смрт опет му се јавише св. Апостоли Јован и Петар, као и св. муч. Василиск (22. маја), у чијој цркви прими последње причешће. „Слава Богу за све!” беху његове последње речи, и с тим речима душа се златоустог патријарха пренесе у Рај. Од моштију Златоустових глава му почива у Успенском храму у Москви, а тело у Ватикану у Риму.
Прва тројица видевши један пут, како незнабошци о неком свом празнику клањају идолима са виком и игром, изађоше неустрашиво пред гомилу и почеше проповедати јединог Бога у Тројици. Началник Кесарије Палестинске, у којој се ово и догоди, Фирмилијан, толико се раздражи овим поступком тројице хришћана, да нареди одмах да им одсеку главе. Манета беше девица хришћанка. Она следоваше за мученицима, када их вођаху на губилиште. И она би ухваћена и после љутих истјазања на огњу спаљења. Пострадаше сви 308. год. и преселише се у радост вечну Бога вечнога.
Рођен у Галати у Цариграду, и најпре се звао Дијаманди. У младости живео неморално, тако да се и потурчио. Тад наста горко кајање код њега, и он оде у Св. Гору, где се као монах строго подвизаваше 12 година у Лаври св. Атанасија. Но жељан мучеништва, ради очишћења греха, он оде у Цариград и поче ићи по џамијама, крстити се и викати Турцима, како је њихова вера лажна, и како је Исус Христос Бог и Господ. Би посечен пред капијом Фанара 13. нов. 1681. године. Мошти му почивају на Халки у ман. св. Тројице.
Златоуста Богом дарована,
Христовога великог војника,
Што је цркви и понос и дика.
Дубокога и срца и ума,
А на речи харфа златоструна,
Он порони у дубине тајни,
И улови бисер звездосјајни;
Он се диже небу у висине,
И објасни божанске истине;
Историји сагледа дужину,
Сву је даде Божијему Сину,
Он нам откри греховне ужасе,
И врлине што човека красе;
Показа нам најмилије тајне,
И све сласти Раја милобајне.
Јеванђелист, тумач Јеванђеља,
И носилац духовног весеља,
К’о апостол ревнова за Христа.
Ни уз какву неправду не приста;
К’о мученик он прими мучење,—
Мучење је залог за спасење —
Христов слуга показа се прави,
Зато црква Златоуста слави.
РАСУЂИВАЊЕ
Казна и награда! Ово обоје у Божјим је рукама. Но као што је овај живот земаљски само сенка правога живота на небесима, тако је казна и награда овде на земљи само сенка праве казне и награде у вечности. Главни гонитељи светитеља Божјег Златоуста били су: Теофил патријарх Александријски и царица Евдоксија. По мученичкој смрти Златоустовој обоје њих постиже љута казна. На име: Теофил полуди, а царицу Евдоксију истера из двора цар Аркадије. Евдоксија се ускоро разболи од неизлечиве болести, и ране се отворише по телу њеном и црви закипеше из рана. Такав смрад од ње се распростираше, да не беше лако човеку ни улицом проћи испред њеног дома. Лекари употребише све најбоље мирисе и аромате и кадила, само да колико толико сузбију смрад од скверне царице, али мало у том успеваху. Најзад умре царица у смраду и мукама. Али и по смрти Божја рука тежаше на њој. Ковчег с њеним телом тресао се дан и ноћ кроз читавих 34 године, све док цар Теодосије не пренесе мошти св. Златоуста у Цариград. А шта се догоди са Златоустом после смрти? Награда, – награда какву само Бог може дати. Аделтије, епископ Арабски, који прими Златоуста изгнаника у свој дом у Кукусу, по смрти Златоустовој мољаше Бога, да му јави, где се налази душа Јованова. Једном тако на молитви би Аделтије као ван себе, и виде јуношу светла, који га вођаше по небесима и показиваше му редом јерархе, пастире и учитеље цркве називајући сваког по имену. Но Јована ту не виде. И поведе га ангел Божји ка изласку из Раја, а Аделтије беше жалостан. Када га ангел упита за узрок његове жалости Аделтије одговори, да му је жао, што не виде љубимога му учитеља Јована Златоуста. Одговори му ангел: „тога не може видети човек док је у телу, јер он је код Божјег престола, заједно са Херувимима и Серафимима.”
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно створење света (Постања 1.), и то:
1. како Бог у почетку створи небо и земљу;
2. како земља би без вида и устројства;
3. како се Дух Божји носаше над водом.
БЕСЕДА
о темељу и о камену крајеуголном
Назидани на темељу апостола и
пророка, гдје је камен од угла сам Исус
Христос (Еф. 2, 20).
Темељ апостола и пророка то је, браћо, живот и рад апостола и пророка. То је Стари и Нови Завет. Ко спаја апостоле и пророке? Христос Господ. Без Њега нити би пророк разумео апостола нити апостол пророка. Он је пак испуњење пророка и сведочанство апостола. Тако је Он угаони камен, који везује пророке и апостоле, и држи их уједно, као што угаони каменови држе уједно дуварове. И цео Стари и Нови Завет уједињује се у Њему, налазе смисао у Њему, окрећу се око Њега, надахњавају се Њиме, држе се Њиме – Господом Исусом Христом. Незнабошци и Јевреји где би се састали и где разумели ако не у Исусу Христу Господу? Нигде осим у Њему. У Њему и кроз Њега они се сједињују у једног Новог Човека, у једно бесмртно тело, у једну свету и саборну цркву. И тело и душа састају се у вишем, светом пријатељству само кроз Господа Исуса. Веза душе и тела је била непријатељска све до Његовог доласка у телу; и то непријатељство ишло је на пагубу душе. Он је измирио и осветио обоје. Тако је Он постао камен угаони сваког бесмртног и богоугодног зидања, тицало се то појединог човека, или породице, или народа, или свуколиког рода човечјег, или садашњости, или прошлости, или будућности, или старозаветног или новозаветног. Он је главна стена у сваком зидању, као што је Он глава у телу цркве Божје.
О Господе Исусе Христе, стено спасења нашега, помилуј и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
_______________________
Patrijarh Carigradski. Rođen u Antiohiji 354. god. od oca Sekunda vojvode i matere Antuse. Učeći grčku filozofiju Jovan se zgnuša na grčko neznaboštvo i usvoji veru hrišćansku kao jedinu i svecelu istinu. Bi Jovan kršten od Meletija patrijarha Antiohijskog, a po tom i njegovi roditelji primiše krštenje. Po smrti roditelja zamonaši se Jovan i poče se strogo podvizavati. Tada napisa knjigu „O sveštenstvu”, i tada mu se javiše sv. apostoli Jovan i Petar proričući mu veliku službu, veliku blagodat ali i veliko stradanje. Kada je trebao biti posvećen za sveštenika javi se angel Božji istovremeno i patrijarhu Flavijanu (posle Meletija) i samom Jovanu. A kada ga patrijarh rukopolagaše, videše svi bela svetla goluba nad glavom Jovanovom. Proslavljen zbog mudrosti, podviga i sile reči, bi Jovan izabran po želji cara Arkadija, za patrijarha Carigradskog. Šest godina upravljaše crkvom kao patrijarh sa nesravnjivom revnošću i mudrošću. Posla misionare neznabožačkim Keltima i Skitima; suzbi simoniju u crkvi zbacivši mnoge episkope – simoniste; raširi milosrdnu delatnost crkve; napisa naročiti čin svete Liturgije; postidi jeretike; izobliči caricu Evdoksiju; rastumači Sveto Pismo svojim zlatnim umom i jezikom, i ostavi crkvi mnoge dragocene knjige svojih beseda. Narod ga proslavi, zavidljivci ga omrzoše, carica ga dva put posla u izgnanstvo. U izgnanstvu provede 3 godine, i skonča na Krstov dan 14. septembra 407. god. u mestu Komanu u Jermeniji. Pred smrt opet mu se javiše sv. Apostoli Jovan i Petar, kao i sv. muč. Vasilisk (22. maja), u čijoj crkvi primi poslednje pričešće. „Slava Bogu za sve!” behu njegove poslednje reči, i s tim rečima duša se zlatoustog patrijarha prenese u Raj. Od moštiju Zlatoustovih glava mu počiva u Uspenskom hramu u Moskvi, a telo u Vatikanu u Rimu.
Tropar (glas 8):
Ust tvoih jakože svjetlost ognja, vozsijavši blagodat, vseljeniju prosvjeti: ne srebroljubija mirovi sokrovišča sniska visotu nam smirenomudrija pokaza, no tvojimi slovesi nakazuja, oče Jovane Zlatouste, moli Slova Hrista Boga, spastisja dušam našim.
Sveti mučenici Antonin, Nikifor, German i Maneta
Prva trojica videvši jedan put, kako neznabošci o nekom svom prazniku klanjaju idolima sa vikom i igrom, izađoše neustrašivo pred gomilu i počeše propovedati jedinog Boga u Trojici. Načalnik Kesarije Palestinske, u kojoj se ovo i dogodi, Firmilijan, toliko se razdraži ovim postupkom trojice hrišćana, da naredi odmah da im odseku glave. Maneta beše devica hrišćanka. Ona sledovaše za mučenicima, kada ih vođahu na gubilište. I ona bi uhvaćena i posle ljutih istjazanja na ognju spaljenja. Postradaše svi 308. god. i preseliše se u radost večnu Boga večnoga.
Prepodobni mučenik Damaskin
Rođen u Galati u Carigradu, i najpre se zvao Dijamandi. U mladosti živeo nemoralno, tako da se i poturčio. Tad nasta gorko kajanje kod njega, i on ode u Sv. Goru, gde se kao monah strogo podvizavaše 12 godina u Lavri sv. Atanasija. No željan mučeništva, radi očišćenja greha, on ode u Carigrad i poče ići po džamijama, krstiti se i vikati Turcima, kako je njihova vera lažna, i kako je Isus Hristos Bog i Gospod. Bi posečen pred kapijom Fanara 13. nov. 1681. godine. Mošti mu počivaju na Halki u man. sv. Trojice.
Crkva slavi svetoga Jovana,
Zlatousta Bogom darovana,
Hristovoga velikog vojnika,
Što je crkvi i ponos i dika.
Dubokoga i srca i uma,
A na reči harfa zlatostruna,
On poroni u dubine tajni,
I ulovi biser zvezdosjajni;
On se diže nebu u visine,
I objasni božanske istine;
Istoriji sagleda dužinu,
Svu je dade Božijemu Sinu,
On nam otkri grehovne užase,
I vrline što čoveka krase;
Pokaza nam najmilije tajne,
I sve slasti Raja milobajne.
Jevanđelist, tumač Jevanđelja,
I nosilac duhovnog veselja,
K’o apostol revnova za Hrista.
Ni uz kakvu nepravdu ne prista;
K’o mučenik on primi mučenje,—
Mučenje je zalog za spasenje —
Hristov sluga pokaza se pravi,
Zato crkva Zlatousta slavi.
RASUĐIVANjE
Kazna i nagrada! Ovo oboje u Božjim je rukama. No kao što je ovaj život zemaljski samo senka pravoga života na nebesima, tako je kazna i nagrada ovde na zemlji samo senka prave kazne i nagrade u večnosti. Glavni gonitelji svetitelja Božjeg Zlatousta bili su: Teofil patrijarh Aleksandrijski i carica Evdoksija. Po mučeničkoj smrti Zlatoustovoj oboje njih postiže ljuta kazna. Na ime: Teofil poludi, a caricu Evdoksiju istera iz dvora car Arkadije. Evdoksija se uskoro razboli od neizlečive bolesti, i rane se otvoriše po telu njenom i crvi zakipeše iz rana. Takav smrad od nje se rasprostiraše, da ne beše lako čoveku ni ulicom proći ispred njenog doma. Lekari upotrebiše sve najbolje mirise i aromate i kadila, samo da koliko toliko suzbiju smrad od skverne carice, ali malo u tom uspevahu. Najzad umre carica u smradu i mukama. Ali i po smrti Božja ruka težaše na njoj. Kovčeg s njenim telom tresao se dan i noć kroz čitavih 34 godine, sve dok car Teodosije ne prenese mošti sv. Zlatousta u Carigrad. A šta se dogodi sa Zlatoustom posle smrti? Nagrada, – nagrada kakvu samo Bog može dati. Adeltije, episkop Arabski, koji primi Zlatousta izgnanika u svoj dom u Kukusu, po smrti Zlatoustovoj moljaše Boga, da mu javi, gde se nalazi duša Jovanova. Jednom tako na molitvi bi Adeltije kao van sebe, i vide junošu svetla, koji ga vođaše po nebesima i pokazivaše mu redom jerarhe, pastire i učitelje crkve nazivajući svakog po imenu. No Jovana tu ne vide. I povede ga angel Božji ka izlasku iz Raja, a Adeltije beše žalostan. Kada ga angel upita za uzrok njegove žalosti Adeltije odgovori, da mu je žao, što ne vide ljubimoga mu učitelja Jovana Zlatousta. Odgovori mu angel: „toga ne može videti čovek dok je u telu, jer on je kod Božjeg prestola, zajedno sa Heruvimima i Serafimima.”
SOZERCANjE
Da sozercavam čudesno stvorenje sveta (Postanja 1.), i to:
1. kako Bog u početku stvori nebo i zemlju;
2. kako zemlja bi bez vida i ustrojstva;
3. kako se Duh Božji nosaše nad vodom.
BESEDA
o temelju i o kamenu krajeugolnom
Nazidani na temelju apostola i
proroka, gdje je kamen od ugla sam Isus
Hristos (Ef. 2, 20).
Temelj apostola i proroka to je, braćo, život i rad apostola i proroka. To je Stari i Novi Zavet. Ko spaja apostole i proroke? Hristos Gospod. Bez Njega niti bi prorok razumeo apostola niti apostol proroka. On je pak ispunjenje proroka i svedočanstvo apostola. Tako je On ugaoni kamen, koji vezuje proroke i apostole, i drži ih ujedno, kao što ugaoni kamenovi drže ujedno duvarove. I ceo Stari i Novi Zavet ujedinjuje se u Njemu, nalaze smisao u Njemu, okreću se oko Njega, nadahnjavaju se Njime, drže se Njime – Gospodom Isusom Hristom. Neznabošci i Jevreji gde bi se sastali i gde razumeli ako ne u Isusu Hristu Gospodu? Nigde osim u Njemu. U Njemu i kroz Njega oni se sjedinjuju u jednog Novog Čoveka, u jedno besmrtno telo, u jednu svetu i sabornu crkvu. I telo i duša sastaju se u višem, svetom prijateljstvu samo kroz Gospoda Isusa. Veza duše i tela je bila neprijateljska sve do Njegovog dolaska u telu; i to neprijateljstvo išlo je na pagubu duše. On je izmirio i osvetio oboje. Tako je On postao kamen ugaoni svakog besmrtnog i bogougodnog zidanja, ticalo se to pojedinog čoveka, ili porodice, ili naroda, ili svukolikog roda čovečjeg, ili sadašnjosti, ili prošlosti, ili budućnosti, ili starozavetnog ili novozavetnog. On je glavna stena u svakom zidanju, kao što je On glava u telu crkve Božje.
O Gospode Isuse Hriste, steno spasenja našega, pomiluj i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
RSS