SVOJ SVET
Kao čovek nevidljivi,
uđem nečujno u prostor svoj.
Okružena ogradom
bodljikavih ruža i
opijena mirisom,
tu unutar mene
– moj je dom!
Moja suština, bitisanje, snaga,
slabost, let.
Trnje od ruža ne dozvoljava nikom ,
da uđe u moj sopstveni svet.
Od sive do svetlo ružičaste,
u njemu su boje.
Tu su nemiri,
čežnje i misli, koje se neprestano roje…
Tu je i jedan veliki kamen,
na kojem dugo sedim.
Uporno pokušavam
da na njemu zasadim,
maleni crveni cvet.
I dok posmatram svoj unutrašnji svet,
u kamenoj malenoj pukotini,
nazire se nada!
Znam!
Sledeći put kad u sebe uđem,
nići će iz kamena,
uspeh mog nadahnutog rada…
Snežana Konstantinović
RSS