U razgovoru sa lokalnim i dugogodišnjim novinarom Slavomirom Kostićem, pre zahuktavanja samog rata u Ukrajini i ratnih operacija u Donbasu, došli smo do važnih činjenica za izazivanje ovakvih svetskih lomova. Ko tu koga okupira, kakve se invazije vode u srcu Evrope i koliki je značaj medija za podrivanje ove nimalo naivne priče, koja se čini u dosluhu sa svetskim moćnicima, ostaje da se vidi. Svakodnevno smo bombardovani poluinformacijama, nejasnim okolnostima između dva potpuno različita sveta moći – jedni su autokratski opredeljeni i baštine Pravoslavlje, brojni su i to im je osnovni epitet, koriste veru za opravdanje kao i svaki put u takvim velikim okršajima, drugi su demokratski slobodni i ponovo zavladavaju teritorijama koje žele da okupiraju i eksploatišu u najcrnjem scenariju, raspoređujući oružje za što krvaviji rat na određenom području. Videćemo, možda već u današnjim vestima naših nacionalnih medija.
A šta kaže novinar Slavomir Kostić:
,,Moram da napomenem da je Ukrajina duboko pravoslavna zemlja. Još u 10. veku je dokazala svoje pravoslavno preimućstvo nad evropskim kontinentom. Tačnije, 988. godine sveti knez Vladimir Veliki je započeo hristijanizaciju ruskog naroda i izabrao Pravoslavlje za veru na ovim prostorima, kako bi pobedio već ustajali i sveprisutniji paganizam u naroodu, samim tim učvrstio i postavio temelje Pravoslavlja. Ovu misiju je nastavio njegov sin Jaroslav.
Knez Vladimir iz Kijeva u zvaničnoj Moskvi se doživljava i slavi kao ravnoapostolni.
Ovaj rat je tragedija pravoslovnog sveta i Pravoslavlja u celini. Ponavljam, ovaj rat podriva Pravoslavlje u srži.” – svojstveno svojim stavovima komentariše Slavomir Kostić.
Mnogi Kozaci su, za vreme i posle revolicija, izginuli od ruku Lenjinovog režima (na teritoriji donske kozačke vojske istrebljeno je preko dva miliona kozaka). Naime, Kozaci su prvi put izbrojani u popisu 1897. godine, kada su popisani oko tri miliona, ali je njihov broj bio mnogo veći. Oni nisu pripadali nijednoj konkretnoj nacionalnosti, nego im je od svega, čak i od mesta boravka, najvažnija bila pravoslavna vera. Podsetimo se čuvenog dela…
Prvi put se Kozaci u istorijskim spisima pojavljuju u 15. veku. Svakako je bilo evidentno da su oni imali ekonomsku autonomnost, ali su uvek bili u pripravnosti za ratne pohode, boreći se za za cara i Rusku imperiju. Proslavio ih je Nikolaj Vasiljevič Gogolj, posebno u romanu ,,Taras Buljba”:
-O, hvala vam volovi! – zavikoše Zaporošci.
-Služili ste nam uvek u pohodu, a sad nam i u boju poslužiste.
-Eto uzalud propada snaga kozačka: nema rata! Starešine se, eto, olenjilei i zadebljale.
To behu kozaci. A Kostić iz Vranjske Banje informiše:
,,Nadaleko čuveni Ruski put, dužine od 70 kilometara, građen je na neprohodnom i strmom terenu, duž planine Besne kobile, tačnije visokog planinskog sela Kriva Feja, u vranjskoj kotlini pa sve do Bosilegrada, uz pomoć kozačke divizije, kojom je upravljao belogardejski general Vasiljij Logvinov. Put je počinjao od sela Korbevac kod Vranjske Banje, preko naselja Sebevranja, potom sela Klisurice i Nesvrte, do Krive Feje, spuštajući se i idući dalje prema Bosilegradu. To je i danas jedna od najznačajnijih deonica, koja povezuje države Srbiju i Bugarsku.“
Pored istorijskih momenata značajnih za razumevanje ovog najnovijeg rata, razmatrali smo šta se u skorijoj istoriji dešavalo od raspada SSSR -a pa do ključne 2016. godine (Poroščenko) i za vreme vladavine predsednika Zelenskog. Jedno je izvesno, američki uticaj je prisutan, kao i da nije bilo hladmog rata i spuštanja gvozdene zavese. Možda je on sada i najvidljiviji preko Finske i drugih baltickih zemalja.
Kostić misli da se Rusija nije oslobodila svoje strašne proslosti iz Drugog svetkog rata i da pozivanje na nekakve fašiste u Ukrajini služi samo za opravdanje zločina koji se dešavaju u slobodnoj, a okupiranoj državi:
,,To je propagandna mašinerija da bi se zastrašili svi koji su se našli na prostoru oko Kijeva, u Donbasu i drugim mestima, pretežno u istočnoj Ukrajini, nedeleko od Krima….i služi u propagandne svrhe ruske ratne strategije i operacija koja koristi terminologiju o nacistima da bi opravdala invaziju na Ukrajinu, pritom oni se služe nekim istorijskim sećanjima koja se odnose na građanski rat u Rusiji i na takozvani otadžbinski rat kada se Sovjetski savez branio od Hitlerove invazije. U vreme građanskog rata kada se boljševička vlast, nova revolucionarna, borila da zadrži ono što je osvojila revolucijom, najveći protivnici su joj bili su, već pomenuti, Kozaci. U drugom, pak, svetskom ratu, imamo kolaboracioniste sa jedne strane, Banderovci koji su delovali preko Organizacije ujedinjenih nacionalista na čelu sa pokitičarem Stepanom Banderom, slično kao kod nas – nedićevci, njihova uloga je bila saradnja sa okupatorom odnosno Hitlerom. Mislim da je to bio samo povod da se napadne Ukrajina – nezavisna susedna država u današnjem svetu. NATO pakt odavno već egzistira u Norveškoj i vrši pritisak na sve baltičke zemlje koje nisu članice NATO pakta da uđu u njega šro pre” – tvrdi uticajni novinar vranjanskog područja.
Sjedinjene američke države i Velika Britanija u svakom slučaju bi prema mišljenju politikologa iz Finske Johana Bekmana, ušla Finska u NATO ili ne, a po svemu sudeći parlament je izglasao odluku za taj ulazak, pod pritiskom vladajuće većine, uprkos protivljenju naroda, svakako bi iskoristile blizinu područja sa Ukrajinom za svoja uporišta, tako da je narod već uveliko u strahu kod daljeg toka ovog ne tako lokalnog sukoba već, slobodno možemo reci trećeg svetskog rata.
Razgovor vodila Biljana Dimčić
RSS