Iz zatrovanog vremena
i spleta sudnjijeh sati,
probudi se davno moj zaspali svete!
Kao neko sveto ulje
nevidljivog čabra i opominjućeg sata
curi opasno vreme,
a ti omađijan spavaš
u raljama “velikoga brata”.
Ni svestan nisi svojih suza
i krvavog bremena…
Kod uvetâ bogomdanog stvora
gluv si na dobro i Molitvu.
Kod orlovih i albatrasovih krila
I Nebesa Božanskijeh
zar nesposoban si da sa prizemnine
vineš se u visine?!
Kod očiju sokolovih
zar ćorav si da vidiš:
po atarima tvojim
Lučonosac lažni
od nitiju smrtnih
tebi mrežu plete?!?
U odsutstvu tvoje životne vedrine i vere
od Gospoda odbačen
Anđeo pali sunce tebi mrači,
bedu i strah pred tvoja stopala stere.
Najzad i zauvek,
da izbegneš trenutke ti klete,
hvataj se svega što lepotom klija
i dobrotom sija.
Razbudi se,
vazdigni se
moj umorni svete!
09:00h; 16.3.2022.
Iz rukopisa: Savi Božić Ružin
RSS