Šljiva, plavo zlato
Voćnjaci u Srbiji zauzimaju od 183.000 do 193.000 hektara, odnosno oko 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta. Na ovim površinama u bolje rodnim godinama, može se ostvariti ukupan prinos i do 1,6 miliona tona voća. Bolje rodne godine donesu i prihod od izvoza voća od oko 800 miliona dolara. Ove 2023. godine dobar deo roda obralo je nevreme, pa će rod biti znatno manji od očekivanog. Voćarstvo Srbije je jedina grana u agraru Srbije koja poslednjih deceneija beleži osetan napredak, odnosno fizički rast proizvodnje. To je delo nauke koju su osmislili eksperti u ovoj oblasti. Jer, postignut je vrhunski kvalitet, ali i prinosi pojedinih voćarskih kultura, na njiovu EU. To su jabuke, trešnje, višnje, dunje, kupine… ali to je malo u odnosu na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajanje voćaka na području Srbije. Trenutno s najispaltivije borovnice, jabuke, jagode, maline i trešnje… One predstavljaju pet zlatnih voćki Srbije. Ali svake godine se javi i neka nova voćka koja donosi zaradu!
Naime, ukazuje se da pravac voćarstva u nerazvijenim područjima treba da se ogleda u povećanju površina pod intenzivnim voćnim zasadima, navovodi prof dr Zoran Keserović, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, tvorac novog voćarstva Srbije. Dugoročni cilj Srbije mora biti izgradnja prerađivačkih i skladišnih kapaciteta i distributivnih centara, dobijanje proizvoda većeg stepena prerade, stvaranje robnih marki i udruživanje voćara u zadruge i druge različite vidove asocijacija.
Po uvođenju savremenih tehnologija izdvajaju se: borovnica, jabuka, trešnja i jagoda gde se možemo porediti sa najsavremenijim voćarskim regijama sveta, ali i po prinosima koje ostvarujempo po hektaru, navodi Keserović. Eto, Srbija danas ima pet zlatnih voćki koje se izdvajaju. To su: borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešnja. Perspektivu imaju i višnja, dunja, kajsija, leska, orah i kruška. Ali i druge voćne vrste kao što su šljiva, kupina i breskva. Najzastuplјenija voćna vrsta u Republici Srbiji i danas je šlјiva sa učešćem od 39 odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima i površinom od 72.116 hektara u trenutku analize pre šest godina. Zatim slede jabuke i maline sa 14 odsto učešća u ukupnim površinama pod voćnjacima.
Površine pod jabukama su 25.281 hektara, a pod malinama 26.360 hektara. Po maloinama su mose površiemn biel kada aje ona bial u snažnoj ekpanziji, kada se rbila raširla I po Vojvodini. Bilo je godina, akad asu zasadi bilki mladji, i donosili više roda, pa je bilo godina kada se to kretalo više od 80.000 tona. Ali, malina je stigla u krizu iz vaiše razloga, poa su se značajno i smanjile površine. Dpbri poznavaoci prilika kaži da su se vratile na nekadašnje stanje od oko 15.000 hektara! Ali, na tkim površinama sad se proizvodni znatno manje malina nego pre. Teže je doći do kupaca i niže su cene!
Višnje učestvuju sa 10 odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima, prema poslednjim, najnovijim procenama sa ukupno 18.956 hektarta. ,,Ova 2023. godina je prilično loša za svo voće, a posebno za šljivu. Očekuje se prosečan rod po hektaru pa čak i manje, a može se reći da je i cena ispod proseka. Svi se nadamo dobroj ceni šljive, a to je da u otkupu na gajbicu bude nekih 50 dinara kilogram. To bi bila neka dobra cena, šljiva bi se slabo sušila i veći deo roda bi išao u prodaju. Ukoliko cena bude lošija onda će se i to malo roda što ima sušiti i ići u rakiju”, smatra Srđan Stanojlović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu.
Rod površina, proizvodnja i prosnečan prinos pojedinih vrsta voćaka u Republici Srbiji u 2017. godini:
Vrsta voćaka površina (ha) Proizvodnja (t) Prinos po ha (t/ha) | |||
Šljiva | 72.024 | 330.582 | 4,5 |
Jabuka | 25.134 | 378.644 | 15,1 |
Malina | 21.861 | 109.742 | 5,0 |
Višnja | 17.566 | 91.660 | 5,2 |
Trešnja | 4.613 | 27.323 | 5,9 |
Kajsija | 5.707 | 41.320 | 7,2 |
Kruška | 5.703 | 52.291 | 9,2 |
Kupina | 5.076 | 28.334 | 5,6 |
Orah | 3.307 | 12.276 | 3,7 |
Lešnik | 3.201 | 4.196 | 1,3 |
Dunja | 1.901 | 10.378 | 5,4 |
Nektarina | 2.158 | 25.993 | 12,0 |
Napomena: U tabeli su hektari i rod voća u prosečno boljoj, rodnoj 2017. godini. To je i bazna godina kada se određuje svaka sledeća za visinu roda i prinosa u Srbiji… U tabeli je prikazan prosečan rod voća u poslednjoj deceniji i po. Srednje dobar prinos rodne godine dqaju ukupan rod od oko 1,3 do 1,5 pa je moguće da bude i 1,6 miliona tona. To se očekivalo i ove 2023. godin, ali je rod obrala oluja, pa je nanela prema prvim procenama štetu od oko 25 miliona dolara.
U 2022. proizvedeno oko 50 miliona litara rakije
Srbija je treća zemlja na svetu po proizvodnji šljive, odmah iza NR Kine i Rumunije! U svetu se ova plemenita voćka gaji na oko 2,5 miliona hektara i svake godine beleži se blagi rast zasađenih površina. Godišnje se proizvede oko 10 miliona tona šljive u svetu, od toga u Srbiji, u proseku, malo više od pola miliona tona, u bolje rodnim srednjim godinama. Bilo je nekada i godina sa većim prinosima. Ali se beleže i manji. Tako ima i razlika u površinama pod ovom voćkom, kada je reč o onome što prikazuju domaći istraživači, ali i u evropskim analizama. Ipak, te razlike su minimalne i zanemarljive.
U Srbiji se šljiva ponekad gaji i na površini do 74.000 hektara, sa prosečnom proizvodnjom od 550.000 tona godišnje. Srbija je treća u svetu po proizvodnji šljive, a po izvozu suve šljive peti smo u svetu, sad sa oko 5.500 tona na godišnjem nivou. Šljiva se u Srbiji gaji od davnina, ali je svoj “procvat” doživela u XIX. Veku. Tada je filoksera napala vinovu lozu. Naime, do pojave ove bolesti, uzgajanje grožđa i proizvodnja vina imali su prioritet. Kako se broj zasađene vinove loze smanjivao, povećavao se broj parcela pod zasadom šljive. Procenjuje se da u Srbiji ima 42 miliona stabala šljive.
Foto: Proizvodnja šljive u svetu, izvor: www.atlasbig.com
Najveći uvoznici šljive su Velika Britanija, Nemačka, SAD i Holandija, a ovo voće gaji se svuda u svetu, a najviše u Aziji (60 odsto) i Evropi (25 odsto). Sa povećanjem broja stabala šljive, povećava se i njen izvoz. U 2021. godinei izvoz šljive (uglavnom sušene), iz Srbije u Rusku Federaciju, Sloveniju, Francusku… vredeo je 15,4 miliona evra, dok je drugo sušeno voće izvezeno za 14,4 miliona evra u Evropu, SAD i Ujedinjene Arapske Emirate, napominju u Privrednoj komori Srbije (PKS). To je simboličnih tri odsto u odnosnu na ukupan izvoz voća i povrća iz Srbije, koji je vredan milijardu evra. U PKS ističu da proizvodnja i plasman sušenog voća i povrća zahteva znatno veća ulaganja od tradicionalnog gajenja voća i prodaje svežih plodova. Poljoprivredni stručnjaci kažu da je ovogodišnji rod šljiva nešto slabiji od prošlogodišnjeg, ali da je kvalitet zadovoljavajući, iako je bilo straha da će šljiva ostati manje zbog suše. Ističu da su i elementarne nepogode poput grada, ali i topli dani tokom proleća, kada je šljiva bila u fazi formiranja ploda, uticali da ove godine rod bude manji. Koliki ‘e biti nema ta;nih procena, jer, jer navje’I deo obrala nedavna oluja.
Kiša koja je pala poslednjih dana pomogla je da kvalitet “plavog zlata” bude mnogo bolji nego što se očekivalo. Šljiva je u Toplici rodila nešto slabije, na teritoriji Prokuplja, prema proceni poljoprivrednih stručnjaka, šljiva se nalazi na površini od preko 2.000 hektara, dok je u blačkoj opštini pod zasadom ovog voća površina od oko 5.000 hektara. U prokupačkom kraju 70 odsto stanovništva se bavi voćarstvom, gajenjem “oblačinske” višnje i šljive “stenlej”. Sa 2.000 hektara iz ovog kraja, godišnje se otkupi oko 2.600 vagona šljive sorte “stenlej”, dok se se rod “čačanske lepotice”, “čačanske rane” i “čačanske rodne” procenjuje na oko 500 vagona. U Srbiji su pored Topličkog, Mačvanski, Kolubarski i Šumadijski okrug lideri u proizvodnji šljive. Naravno, za sam kraj, ostaje da se kaže da se od šljive proizvodi i najpoznatije piće u Srbiji – rakija šljivovica. Ova rakija, osim što je nadaleko čuvena, najviše se izvozi u SAD, Kanadu, Australiju i Austriju, mesta u kojima živi naša dijaspora. Neyvanično, njoj se nalazi oko 4,5 miliona Srba koji imajukapital vredan od oko 80 milijardi dolara.
Prva zemlja po proizvodnji šljvie, prošle godine bila je Kina, koja godišnje proizvede po šest miliona tona, a iza nje su Rumunija, Indija, Srbija… U našoj zemlji proizvodnja šljiva iznosi do 700.000 tona. Nasjveči deo šljia odlazi za rakiju, u više faze prerade odesamo 20 roda.
Foto: Lična dokumentacija
Prvi izvozni proizvod Srbije u Sjedinjene Američke Države krajem XIX. veka bila je suva šljiva! Tada je u SAD izvezeno 30.000 tona suvih šljiva, a naš izvoz sada ne prelazi pet do šest hiljada tona.Tadašnji izvoz šljiva u SAD i oko 250.000 svinja u Austro – ugarsku doneo je Srbiji ukupan suficit u trgovini sa svetom. I danas postoji spremnost Vlade Srbije i ministarstva za Brigu o selu, da zajedno s lokalnom samoupravom i postojećim zadrugama, rade na otvaranju složene zadruge u Blacu koja će omogućiti da šljiva koja uspeva u blačkom kraju ne završi u kazanima, već da bude prerađena. Jer, šljiva predstavlja nacionalno blago Srbije! Danas šljivike Srbije karakterišu stari zasadi, (sa 42 milioan stabala) bolest ,,šarke’’ pa se zbog toga smanjuje i godišnji rod. Potrebno je obnoviti zasade sa novim, kvalitetnim sadnicama u budućim plantažama.
Zašto treba da jedemo šljive!
Iako se šljive od davnina koriste u kulinarstvu, često se neopravdano smatraju previše običnim voćem. A, šljiva je supervoće!
Tri su glavna razloga zbog kojih bi trebalo što češće da konzumiramo voćku koja je i zaštitni znak Srbije.
1. Obilje vitamina
Šljive su bogate vitaminom C, a u značajnim količinama sadrže i vitamine grupe B, kao i vitamine E i K. Često se spominje i obilje vitamina A zato što su šljive bogate beta karotenom, koji se u organizmu po potrebi pretvara u vitamin A.
2. Podstiču probavu
Poznato je da šljive podstiču probavu i pomažu protiv zatvora zato što su bogate vlaknima, koja takođe regulišu nivo holesterola u krvi.
- 3. Riznica antioksidanasa
Šljive su prava riznica antioksidanasa koji štite ćelije organizma od oštećenja (a time i od kancerogenih promena), pa deluju protivupalno. Neka istraživanja su pokazala da samo jedna šljiva sadrži jednaku količinu antioksidansa kao puna šaka borovnica. Među antioksidansima koji se nalaze u šljivama su biljni pigment antocijanin (daje šljivama crvenu i plavoljubičastu boju), kao i kvercetin i katehin, koji pripadaju grupi flavonoida. Katehin je moćan antioksidans, kog puno ima i u zelenom čaju.
Šljiva u zadrugama
Zadruge formirane do 2017. godine mogu da računaju na iznos od najviše 15 miliona dinara podsticajnih sredstava, nove zadruge na iznos od 7,5 miliona dinara, a složene na iznos do 60 miliona dinara. U Srbiji je vraćen duh zadrugarstva. Jer, od pokretanjqa akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’ osnovano je oko 1.100 novih zadruga. Po rečima presednika Zadružnog saveza Srbije Nikole Mihailovića u zemlji šljiva danas ima više od 3.000 aktivnih zemljoradničkih zadruga. Ministarstvo za brigu o selu u akciji ,,500 zadruga u 500 akcija selašš, koja je pre nekolik godina ispunjula taj zadatak, pomoglo je rad oko 207 starih i novih zadruga sa bespovratnim novcem od 2,2 milijarde dinara. Pomoć zadrugama, značilo je i pomoć za opstanak sela. Jer, u Srbiji je u fazi nestajanja svako četvrto selo ili njih oko 1.200! Spašavanje sela i njihov opstanak i ostanak, znači i spašavanje Srbije! Sva sela se nemogu spasiti. Od tih kokja nestaju trea odeabraqti onja koja imaju šanse da se I dalje samoodržavaju, pa, pre svega, prvo njih pomagati!
Prednost prilikom dodele sredstava imaju najnerazvijenim krajevi, ali se uvažavaju sve grane agrara – voćarstvo, ratarstvo i stočarstvo. Među zadrugama koje su dobile bespovratnu poomoć od Ministrstva za brigu o selu bila je i Zemljoradnička zadruga “Blačka Blace” koja je dobila iz državnog budžeta nešto više od 12 miliona dinara za izgradnju hladnjače i nabavku mehanizacije. U zadruzi ,,Blačka Blace’’ kažu da su zadruge jedini spas za srpsko selo. Oni očekuju da će u njihovom regionu uskoro biti 20 zadruga, dok je 30 optimalan broj zadruga da bi to mesto moglo da funkcioniše.
Rod slab, a evo kako se kreću otkupne cene!
U kolubarskom kraju počela je berba ranih sorti šljiva koju prati slab rod i niska otkupna cena. Prva na rod, sa oko 12.000 hektara, na koliko se ovo voće gaji u ovdašnjim zasadima, stigla je ,,čačanska rana”. U toku je berba ,,čačanske lepotice”, a sazreva i ,,ranovača” koja najviše ide u rakiju. Prve informacije sa terena govore da je početna otkupna cena bila 50, 60 dinara za kilogram, međutim, u zavisnosti od namene pala je na 25 do 40 dinara. Obzirom na količinu plodova koji će ove godine biti ubrani, jer se procenjuje da je prinos za oko 30 odsto manji od uobičajenog, i proizvođači i struka se nadaju boljoj ceni.
,,Počela je berba i ,,čačanske lepotice’’. Male količine su otišle za konzum, ostalo sve čeka sečenje ili će ići za rakiju. Cena je očekivano loša, svega 25 dinara za sečen plod, dok je konzumna oko 40 dinara kilogram”, kaže Nikola Gentić, voćar iz Gole Glave. Zbog nedavnog olujnog nevremena, u šljiviku Vojislava Ćirića iz Gole Glave nadomak Valjeva, leži sigurno pet tona opalih plodova, koji kako kaže ovaj voćar ne valjaju nizašta, a mora da ih iznese iz voćnjaka. Dodaje da je ovogodišnji rod dobar, ali i da ipak sve zavisi od vremenskih uslova, uz opasku da cenu ne određuju proizvođači već tr\ite[, ali država sve to treba da usmerava i pomaže proizvođače.
Prolećni mraz i hladno vreme kumovali su ovogodišnjoj slaboj rodnosti šljiva. Srđan Stanojlović, savetodavac za voćarstvo objašnjava da je u vreme cvetanja bilo mraza i snežnih padavina, te da u krajevima gde su bile niske temperature šljiva nema uopšte. ,,Definitivno je hladan period tokom cvetanja uticao na oplodnju i na to da sada imamo zasade gde bukvalno nema roda. Gde god je zasad bio izložen vetru i hladnom vremenu nema nijedne šljive, dok u onima koji su zaklonjeni i koji su kasnije cvetali tu ima plodova, a pojedini su i odlično rodili. Nažalost, kada se desi ovakva godina i kada u zasadu nema plodova, našim ljudima je to signal da ne treba ulaziti u zasade. To je pogrešno jer se u ovom periodu formira rodni potencijal za narednu godinu, te je u voćnjacima potrebno uništiti travne korove, obaviti adekvatnu zaštitu i druge agrotehničke mere”, pojašnjava Srđan Stanojlović.
Foto: Dokumentacija Zadružnog saveza Srbije – Stara, slatka ,,moravka’’: od šljivika do vrhunske RAKIJE!
U Srbiji ima oko 400 registrovanih destilerija i u njima se proizvede gotovo 30 miliona litara rakije. Procenjuje se da je ukupna količina sa žestinom koju će da proizvedu građani za svoje potrebe oko 50 miliona litara. Izvoz rakije od voća dostigao je prošle 2022. godine rekordnu vrednost od 13,4 miliona evra i veći je za 25,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Prema podacima PKS, rakije od voća najviše su se prošle godine izvozile u Hrvatsku, Crnu Goru, Nemačku, SAD i BiH. Prodaja u ovih pet zemalјa čini 60,2 odsto ukupnog izvoza rakija od voća proizvedenih u Srbiji, kaže za javnost Branka Gagić, viši savetnik u Udruženju za bilјnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS. Po njneim rečima, Srbija se uveka nalazi po proizvodnji šlјive na trećem mestu u svetu. Stoga je naša zemlja najprepoznatlјivija po proizvodnji nacionalnog pića, rakije od šlјive. I, zato, da nazdravimo – živela šljiva!
(B. GULAN)
RSS