Uspešne zadruge daju i privlačna sela!

Branislav Gulan 

         Agrar Srbije je devastiran, nije konkurentan na svetskom tržištu, a za poslednje tri i po decenije ima rast proizvodnje od samo 0,45 odsto. Sve strategije do sada, koje je donosio gotovo svaki ministar polјoprivrede (bilo ih je 13 samo od 2000. godine) obećavale su čak i dvocifren godišnji rast. Uglavnom smo imali obrnuto! Bilo je i subvencija koje, i pored niza hvalospeva vladajućih garntiura, nisu donele očekivane rezultate. Primer je za razvoj stočarstva od 2016. do 2018. godine kada je Državna revizorska institucija utvrdila da je potrošeno 28 milijardi dinara namenskih subvencija, a da pobolјšanja stanja u stočarstvu nema, konstotavala je u analizi DRI. Proizvodnja varira iz godine u godinu. U 2021. godini kada je Agrarni budžet bio oko 400 milioan evra, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku pad proizvodnje je bio pet odsto. Bolјitak se kao i svake obećane godine očekuje i u 2022. godini. To je proizvođačima, a imamo 570.000 gazdinstava (i oko 1,4 miliona lјudi koji se bave polјoprivredom), najavlјeno od Agrarnog budžeta koji u 2022. godini iznosi 62 milijarde dinara! Kažu najveći za proteklih nekoliko decenija i najbliži onom zakonskom, od pet odsto ukupnog budžeta Srbije!

         To znači da proizvodnja u stočarstvu i dalјe opada dva do tri odsto godišnje! Najbolјi prikaz stanja je danas kada stočari ne mogu da prodaju junad, ni u zemlјi a nema stručnjaka koji bi to uradili u svetu. Cena kilograma žive mere svinja je ispod svakog cenovnog nivoa i kreće se oko 150 dinara. A, proizvodnja nam je na nivou 1955. godine, pa u oborima ima tek oko 2,5 miliona tovlјenika (pre dve i po dedcenije bilo je 5,4 miliona grla). Zato FAO upozorava Srbiju da će uskoro do nekadašnjeg izvoznika mesa postati zavisna od njegovo uvoza! Reforma agrarne I socijalne politike kroz akciju, treba da doprinese rastu konkurentnosti porodičnih komercijalnih gazdinstava. To predstavlјa i brigu o selu i njegovom razvoju u narednim vremenima.

Za promenu stanja na selu i polјoprivredi neophodna je politička volјa, upo­rnost i istrajnost. Srbiji je potrebna akcija, u novoj strategiji. Za sada se zračak nade vidi se u planiram akcijama Nacionalnog tima za preporod sela Srbij koju sprovodi i ministarstvo za brigu o selu, a koje vodi Milan Krkobabić. Ali, za oporavak je potrebno najmanje pola veka. Jer, više od toga selo je bilo devastirano, Ništa se neće uraditi za jedan skraćeni ministarski mandat pa ni za nekoliko njih na potpunom oporavku. Sve mere treba da se istovremeno sprovode na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom niovu. To je prvi preduslov za zaustavlјanje negativnih tendencija u ovoj oblasti. Ovo je od posebnog značaja za izjednačavanje regionalne nerazvijenosti koja je u odnosu 1:22!

Stok: brojke i potrebe

Dakle, bitka za selo je bitka za Srbiju. Znači, spasavanje sela je i spasavanje Srbije. Ta bitka za selo vodi se sa novom razvojnom filozofijom. Znači da nema perspektivnog sela, bez ambulanhte, doma kulture, obdaništa, igrališta, škole, Crkve, pošte, internet mreže.. Potrebni su i dobri regionalni, lokalni i atarski putevi, ispravna voda za piće, kanalizaciona mreža. To su sve pretpostavke da lјudi ostanu da žive na na selu. Opstanak sela zavisi od mladih da li hoće da ostanu da žive u njemu, mlade devojke da rađaju decu, da budu pune staje goveda i stoke… Jer, danas u Srbiji imamo tek oko 500.000 goveda, manje od 2,5 miliona svinja, 1,7 miliona ovaca, 196.000 koza, oko 26 miliona živine, oko 14.000 konja, 1.000 magaraca i oko 1,5 miliona pčelinjih društava… Podaci SPOS-a ukazuju da je košnica realno znatno manje. Znatno više ih je prijavlјeno zbog dobijanja premija po prijavlјenoj košnici! Međutim, trebali bi da u stajama imamo najmanje 1,6 miliona goveda, tri miliona ovaca, 6,5 miliona svinja, 95 miliona pilića i osam miliona koka,više desetina hilјada konja i nekoliko hilјada magaraca!

                      Cilј nove agrarne politike, napuniti staje

Promene u agropolitici, posebno na život u selima, primete se u delima koje sprovodi i radi Ministarstvo za brigu o selu. Pokrenuli su akcije u kojima je vraćen duh zadrugarstva u Srbiji. To je i put za opstanak i ostanaka sela u Srbiji koja imaju šansu da uz pomoć države da ostanu da postoje i da privuku i zadrže mlade u selu. Prvi se videlo da može da se uspostavi ujednačen regionalni razvoj u Srbiji kroz razvoj zadrugarstva. To je uvideo tadašnji ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić, a danas ministar za brigu o selu u Vladi Srbije. Realna ocena novog koncepta agrarne politike je da zadruge treba da imaju i prerađivačku industriju. To predstavlјaju šansu za opstanak porodičnih gazdinstava! To se videlo i već dokazalo u praksi.

 

Jer, šansa za opstanak najvećeg broja porodičnih polјoprivrednih gazdinstava, a ima ih u Srbiji 570.000, je udruživanje u zadruge, jer ih mali, a usitnjen posed, tera na to, izjavio je ministar za brigu o selu. Zadruge kao organizacioni oblik nemaju valјanu alternativu ni u Evropskoj uniji, a ni kod nas, rekao je Krkobabić na okruglom stolu na temu zadrugarstva koji je održan u okviru Zimskih susreta polјoprivrede na Zlatiboru. On je kazao da očekuje da će se u narednom periodu u cilјu pospešivanja razvoja sela pristupati sistematično, ali i sistemski – celovito. ”Fiskalna politika, investiciona politika, znanje i edukacija, udruženi domaćini – to skupa daje rezultat. Uspešna zadruga daje uspešno selo, a uspešno selo uspešnu Srbiju“, ukazao je Krkobabić. Na Okruglom stolu ”Zemlјoradničko zadrugarstvo – stanje, potrebe i mogućnosti razvoja“, u organizaciji novosadskog Polјoprivrednog fakulteta, Nacionalnog naučnog društva za polјoprivrednu tehniku i Zadružnog saveza Vojvodine, učestvovali su i predsednici zadružnih saveza Srbije i Vojvodine, profesori polјoprivrednog fakulteta u Novom Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov-Bizonj istakla je značaj ovakvih skupova, kakvo jesanje i kakve su nam potrebe  istakla je značaj ovakvih skupova navodeći da ”samo kada znamo da možemo da opredelimo adekvatna buduća ulaganja“. ”Ljudi se sve više organizuju u zadruge i to i kapacitete i nove lјude. Zadruge daju doprinos budžetu Srbije, doprinose ekonomskoj održivosti svojih zadrugara a time i održivosti sela, pa treba obratiti pažnju na njihove potrebe“, kazala je ona. Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović rekao je da je zadrugarstvo u usponu i da je u narednom periodu u planu formiranje zadružnog fonda, povećanje broja zadrugara i što veća sinergija sa strukom i naukom. Na skupu je istaknuto da je od 2017. godine za zadrugarstvo iz programa podrške zadrugama ”500 zadruga u 500 sela“ iz Kabineta ministra Krkobabića, a koji je sada nastavilo da sprovodi Ministarstvo za brigu o selu, izdvojeno 2,2 milijardi dinara za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj 207 novoosnovanih i starih zemlјoradničkih i polјoprivrednih zadruga na čitavoj teritoriji Srbije. Dokaz toga su rezultati koji su urađeni od sredine 2017. godine do početka  2022. godine.

 

To znači da je Ministarstvo za brigu o selu u 2021. godini sprovelo četiri progama, a sa njima je bilo obuhvaćeno 129 lokalnjih samouprava. Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, predstavlјajući rezutlate rada u 2021. godini, istakao je da je Srbiji potrebna nvoa teritorijalna organizacija, da bi se lokalјnim zajednicama omogućilo da samostalno planiraju, dogovaraju i odlučuju i u kojojbi mogle da računaju na sopstvene izvore prihoda i transfer odgovarajućih sredstava iz državnog budžeta. Primera radi, jedan od realizovanih programa bio je dodela bespovratnog nvoca za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, za koji je bilo izdvojeno 686,5 miliona dinara, a kuplјena je 651 seoska kuća u 100 jedinica lokalne samouprave. U okviru tog projekta 515 bračnih parova, 81 mladi polјoprivrednik i 55 samohranih roditelјa dobilo je svoj dom na selu. Drugi projekat koji je ministarstvo sprovelo 2021. godine bio je dodela bespovratnog novca za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog sanovništva, za koji je iz budžeta bilo opredelјheno 120 miliona dinara. Nadležna komisija  ocenjivala je 81 pristiglu prijavu koja je ispunila uslove, a 18 najbolјe rangiranih jedinica lokalnih samouprava dobilo je novac za nabavku minibuseva. Od toga 13 jedinica pripada četvrtoj grupi razvijenosti iz devastiranih područja. Ta pomoć, kako je ocenjeno, direktno će dorpineti rešavanju problema prevoza seoskog sanovnoištva u 479 sela širom Srbije, a  na nedelјnom nivoiu ovaj vid prevoza koristiće između 17.000 i 18.000 putnika!

 

Ministarstvo za brigu o selu sprovelo je i program dodele bespovratnog novca za organizaciju manfiestacije ,,Miholјski susreti sela’’, kojim je 68 jedincia lokalne samourpave dobilo novac za održavanje te manifestacije. Ukupan novac dobijen za taj program iznosio je 30,5 miliona dinara, a u okviru manifestacije je učestvovalo 100.000 lјudi i 961 selo.

 

• Od sredine 2017. pa do početka 2022. godine kroz pomoć od 2,2 milijarde dinara poslovanje je unapredilo 207 starih i novih zemlјoradničkih zadruga;

U 2021. godini svoj dom na selu dobilo je:

 

• 515 porodica;
• 81 mladi polјoprivrednik;
• 55 samohranih roditelјa;
• 57 zadruga unapredilo je poslvoanje, dobilii su 500 milioan dianra bespovratngo novca;
• 479 sela u 18 lokalnih samouprava rešilo je problem prevoza minibusevima;
• Oko 100.000 lјudi iz 961 sela takmičilo se I družilo na Miholјskim suretima;

 

• Ovakve akcije brige o selima nastavlјaju se i u 2022. godini: Projekat dodelјiavnaj praznih kuša biće nastavlјen je u 2022. godini. Planriano je da se prazen kuće na selu dodlee za još 6.000 porodica. Nјihova realiazcija biće nastavlјena i ove 2022. godine. Kada je reč o oživlјavanju sela kroz obezbeđivanje novca za kupovinu praznih seoskih kuća od strane Ministarstva za brigu o selu, plan je da se u narednih pet godina u prazne kuće po selima širom Srbije godišnje naselјava po 6.000 porodica, pa je cilј da se u tom periodu popuni ukupno 30.000 kuća, od ukupno 150.000 koliko se procenjuje da u Srbiji ima praznih kuća. Na taj način biće vraćen i život selima u mnogim krajevima naše zemlјe. Za realizaciju tog plana biće potrebno 50 miliona evra godišnje. U te kuće naselјavaju se mladi lјudi, ne stariji od 45 godina, a imaju po 30 godina života u proseku. Već u prvoj godini sprovođenja tog programa njih 519 živelo je blizu kuća koje su dobili, a 132 porodice su napustile gradove i otišle u sela; 

 

Mere za regionalni razvoj

Neophodne mere koje treba preduzimati za ostvarivanje cilјeva i priori­te­tnih pravaca razvoja u regionalnom i razvoju agrara Srbije su:

– Agrar Srbije za poslednje tri i po decenije imao je stopu rasta od samo 0,45 odsto. Od 2000. godine do danas vodilo ga je 13 ministara! Važeća Strategija razvoja polјoprivrede od 2014. do 2024. godine napisana je na 145 strana (delo je 200 naših eksperata u ovoj oblasti) predviđa dve nerealne stope rasta. Jednu od 9,1 odsto, a drugu blažu od 6,1 odsto godišnje. U prvoj 2015. godini  sprovođenaj i danas validne Strategije razvoja agrra, odnosno njegove primene, bio je pad proizvodnej od osam odsto, zatim u 2016. godini rast od osam odsto, pa u 2017. godini pad od oko 10,7 odsto (tada je suša uništila trećinu agrarne poroizvodnje vredne oko 1,5 milijardi dolara)! U 2018. godini rast je bio oko 17 osto, a u 2019. godini agrar je bio jedina grana u Srbiji sa padom proizvodnje od 0,1 odsto. U 2020. godini, kada je korona vladala ovim prostorima, agrar je uz sve teškoće pokazao vitalnost, pa se procenjuje rast na oko pet odsto. Dao je doprinos da imamo dovolјno hrane za sebe, pa i izvoz, koji se procenjuje na oko 4,1 milijardu dolara (u 2019. godini to je bilo 3,62 milijarde dolara). Dakle, ni ove godine nije se radilo niti se ostvarila validna strategija koja važi od 2014. do 2024 godine. Dokaz nerealne strategije je iu taj da je u 2021. godini, umesto planuranog rasta ostvaren pad proizvodnje od pet odsto! Postojeća Strategija razvoja polјoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine je nerealna, netačna i zato neostvariva, kaže eks savezni ministar polјoprivrede Jugoslavije dr Kovilјko Lovre. Ona pravi štetu koja se jedino može ispraviti novom agrarnom i socijalnom reformom, pre svega, sa realnim podacima i pretpostavkama. U tome je potrebno koristiti realne podatke, sa fokusom na reindustrijalizaciju i porodična gazdinstva (ima ih oko 570.000), sa osloncem na sopstvene snage! Jer, „ako ne želimo ništa da promenimo, sve će se promeniti“, a sada je već pet minuta do dvanaest za takvu akciju.

U zakon uneti 4.700 sela u Srbiji

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić kaže da sela u kojima živi gotovo 40 odsto stanovništva Srbije nisu definisana u zakonu i najavio da će zato predložiti Zakon o selu. On je precizirao da će inicirati izmene i dopune Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i to u delu teritorijalnih jedinica – gradova, opština i naselјenih mesta. On ističe za javnost da su ta naselјena mesta, kojih ima 4.700, u stvari sela i naveo da treba precizno definisati koje će biti nadležnosti novoformiranih seoskih opština. Kako je saopšteno iz njegovog kabineta, Krkobabić kaže da Srbija ima 145 opština, a susedne Hrvatska i Slovenija, koje su teritorijalno manje od Srbije, imaju čak 429 opština, odnosno više od 210 opština. “Nije poenta samo u pojmu opštine, nego šta taj pojam nosi. Moramo da vratimo selu nadležnosti koje mu pripadaju i to su klјučne stvari koje ću lično da iniciram i kojima će se Ministarstvo za brigu o selu baviti”, rekao je Krkobabić.

Po­sle toga sledi niz aktivnosti kao što su: 

–  donošenje deklaracije Narodne skupštine Srbije o radikalnom zaokretu ka ra­zvoju sela i polјoprivrede. To bi trebalo doneti konsenzusom u parlamentu – uz pu­nu sa­glasnost svih poslaničkih klubova;

– pored deklaracije treba doneti strateška dokumenta razvoja sela i polјopri­vrede u skupštini s jasno definisanim cilјevima, pravcima, prioritetima razvoja i ko­nkre­tnim merama za njihovo ostvarivanje;

–  sve ovo treba da prati i snažna materijalna podrška na svim nivoima nadle­žnih in­stitucija, pre svega, agrarnog budžeta (postoji zakon da to bude pet odsto budžeta, ali se nepoštuje) razvojnih fondova s ja­sno ra­zra­đe­nim merama agrarne i ruralne politike i konkretnim, pro­fi­ta­bi­lnim razvojnim pro­gra­mima u seoskim područjima. Za to je potrebno da postoji i agrarna banka, kao svuda u svetu;

– posebno ističemo neophodnost namenskog, racionalnog i ekonomski opravda­nog ko­rišćenja i onako oskudnih finansijskih – budžetskih i fondovskih sredstava. Sr­bi­ja ima značajan fizički kapital – obradive površine (oko 4,1 miliona o0bradivih hektara, a koristi se tek 3,47 miliona hektara), livade, pa­šnja­ke, šume, vo­de, a takođe i lјudski kapital. Jedino je og­ra­ničen – finansijski ka­pi­tal. Zbog toga mora se zaoštriti ekonomisanje ovim kapitalom, pre svega, namenskim i racionalnim korišćenjem, kao i pra­će­njem njegovog efektuiranja u dužem i kraćem periodu;

– i s tim u vezi podsetili bismo na komentar italijanskog pisca Lampeduze (Giuseppe Tomasi di Lampedusa, 1896–1957) u ro­ma­nu Le­o­pard: „ako ne želimo ništa da promenimo, sve će se promeniti“, a sada je već pet minuta do dvanaest;

Na lokalnom nivou

–  Brzo doneti strateška dokumenta lokalnog i seoskog razvoja u svakoj sre­di­ni, s jasno definisanim cilјevima, prioritetima i programima razvoja;

– Konkretnim i detalјno razrađenim merama za njihovo ostvarivanje uz neo­phodnost fo­rmiranja agrarnog budžeta na gradskom i opštinskom nivou. Pa­ra­lelno s tim po­tre­bno je formirati ekspertske timove tzv. LOKALNE AKCIONE GRUPE (LAG) na tom nivou;

– Izvršiti analizu i snimanje stanja prirodnih i lјudskih resursa u selima po opšti­nama, tzv. mapiranje. Izabrati proizvodne programe prilagođene prirodnim uslo­vima i tradiciji proizvođača. Na teritoriji opštine to moraju biti pro­fi­ta­bi­lni programi, tržišno i izvozno orijentisani, zasnovani na komparativnim pre­dno­stima rejona – radi smanjenja troškova i povećanja konkurentnosti. S obzirom na iz­ra­žene klimatske promene, s jedne, i agrohemijske i pedološke promene, s dru­ge strane, treba razmotriti mogućnost uvođenja novih bilјnih vrsta i sorata koje se mo­gu prilagoditi novim uslovima, uz primenu novih tehnologija;

– Iznalaženje finansijskih sredstava, pre svega, iz sopstvenih izvora, odnosno op­šti­nskih prihoda.Progresivno oporezivanje bogatijih slojeva, odnosno građa­na. Po­je­dine opštine i gradovi, već nekoliko godina, imaju solidne prihode od izdavanja dr­žavne zemlјe u zakup. Zar se od tih prihoda nije moglo izdvojiti 5–10 odsto u ru­ra­lni budžet. Ni zakonska obaveza od pet odsto novca iz ukupnog budžeta za agrar se nije ostvarivala. Tu su i ino fondacije, pre svega, i IPARD fo­n­dovi;

–  Dobro je što smo krenuli u novu organizaciju zadrugarstva u Srbiji. Da bi bile uspešna zadruge mroaju da imaju i prerađiačku industriju. Država je prepoznale probleme kao i da ih može rešavati kroz razvoj zadrugarstva. To pokazuju i postignuti rezultati. A, to se, posebno odnosi na delove Srbije koji ostaju prazni. Pre svega, na jugu Srbije i pograničnim područjima. Cilј je ujednačen regionalni razvoj. Vraćen je duh zadrugarstva, ponudili smo nove projekte u zemlјoradničkom zadrugarstvu – no­vi mo­del zadruge, zasnovan na ZADRUŽNIM I ETIČKIM vrednostima i pri­nci­pima. Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga. U Srbiji je tek pre četiri i po godine dat politički signal za razvoj zadrugarstva.Od tada do danas osnovano je blizu 1.000 novih zadruga. Prvi put u razvoj zadrugarstva uložen je bespovratni novac, za tovreme u iznosu od 2,2 milijarde dinara. Te pare dobilo je 207 zadruga. Novac je pomogao i pobolјšao život blizu 10.000 porodica ili blizu 35.000 seoskih žitelјa;

– Treba pomoći da se otvaraju prodavnice. Jer, u više od 1.000 danas nema prodavnica (čak ni u naselјima gde se razvija seoski turizam) u 2.000 njih nema pošta, zatim 50.000 kuća nema vlasnike, a u 150.000 još niko ne živi…

– Dakle, interesovanje postoji. Ide se u osnivanje specijalizovanih, a već imamo i nekoliko složenih zadruga.

– U zemlјi imamo 217.623 proizvođača sa posedom do dva hektara. To siu nekadašnja mešovita gazudistva, kada su lјudi negde bili zaposleni, a polјoprivreda im je bila dodatno zanimanje. Uz rad u fabrikama ili državnim institucijama I polјoprivredu kao dopunsku delatbnost, obezbeđiali su bolјi život porodicama.  Danas su samo vlasnici malih imanja i od toga životare. Cilј je da se intenzivno bave proizvodnjom hrane, da postanu robni proizvođači i da uz pomoć zadruga prodaju tržne viškove!

– Razvoj klastera i udruživanje subjekata po fazama proizvodnje, od trpeze do nji­ve, od­nosno jačanje horizontalne i vertikalne koordinacije, s obzirom na to da su ove veze po­ki­dane tokom procesa privatizacije, u proteklih 30 godina, a nove ni­su izgrađene;

– Intenzivirati saradnju s dijasporom. U svetu postoji četiri miliona lјudi sa ovih prostora koji imaju kapital od 80 milijardi dolara. Svake godine održavati radne sastanke lokalne samouprave sa dijasporom na temu mogućnosti njihovog investiranja u konkretne razvojne programe koje nudi lokalna samouprava ili pak koje oni nu­de. Ovaj model je dao dobre rezultate u Kini, Tajlandu, Kipru, Iz­ra­elu. Zašto da lo­kalne samouprave ne budu istrajne u saradnji s dijasporom. Mo­ramo učiniti sve što je u našoj moći da oni, ali i mi, prepoznamo obostrane in­terese u toj saradnji;

– Treba osnivati ,,srpske kuće“ u mestima gde oni žive gde bi se kupovali proizvodi sa naših njiva i iz naše prerađivačke industrije;

– Predlaže se formiranje razvojne banke dijaspore, gde bi oni deponovali sre­dstva, fo­rmirali upravni, nadzorni odbor i skupštinu. Od svojih članova izabrali bi di­re­kto­ra i utvrdili kriterijume za raspodelu tog novca, zatim vo­dili računa o na­me­nskom korišćenju istog kao i o njegovom efektuiranju, pre svega, s ekonomskog stanovišta. U prioritetu ove institucije bili bi pro­grami i projekti koji se od­no­se na selo i polјoprivredu. Od stranih direktnih investicija koje su dolazile u Srbiju posle 2000. godine u agrar je odlazilo samo 0,6 do najviše 1,7 odsto novca od SDI;

–   Imamo 4.709 naselјa – sela u Srbiji. Od toga njih 1.200 je u fazi nestajanja. U 1.034 naselјa – sela ima manje od po 100 stanovnika. U 86 odsto sela opada broj stanovnika. Treba stvarati uslove za razvoj malih i srednjih preduzeća u vanpolјoprivrednim de­latnostima koje se naslanjaju na polјoprivredu, zatim za razvoj zana­tstva, kućne ra­di­nosti, konsultantskih usluga, seoskog turizma, itd. Netreba ulagati novac u svako selo. Ali, se mora to uraditi u onim selima koja imaju šanse za opstanak, ostanak i samoodrživost!

-Prema istraživanju podataka u statistici Srbije od 1834. godine, od tada pa do pre pola decenije čak 345 naselјa imaju manje stanovnika nego te ustaničke 1834. godine. Ukupan broj uporedivih naselјa je 2.441, što znači da gotovo trećina Srbije danas ima manje stanovnika nego  kada je ona bila naselјavana. Veruje se da je taj broj danas udvostručen! To je tada stanovništvo bilo izrazito mlado, prosečne starosti od 20 i manje godina. Sada je u većini naselјa –  sela ono izrazito staro, u većini polјoprivredna  gazdinstva imaju više od 62 godine u proseku;

–   Besplatno davati građevinsko zemlјište, ili uz što je moguće nižu cenu za ot­po­či­njanje preduzetničkog poduhvata. Pojednostaviti procedure za dobijanje neophodnih dozvola, najduže 5–7 dana. Oslobađati nove firme, 2–3 godine, op­šti­nskih po­re­za i doprinosa, dok ne stanu na noge, a onda će se prihodi u opštinskim bu­džetima uvećava­ti. Davati im dobre lokacije i besplatnu infrastrukturu. Nјihova je obaveza da imaju pro­gram zaštite životne sredine i da zapošlјavaju ne­za­po­sle­ne s teritorije opšti­ne. Sve to medijski i marketinški dobro propratiti;

–  Lobiranje za svoju sredinu treba obavlјati institucionalno i vaninstituci­o­na­lno. Koristiti sve moguće kanale i veze za privlačenje ino i domaćih pa­rtne­ra u so­pstve­nu sredinu. Aktivirati intelektualni kapital – znanje – u ovoj oblasti na svim ni­voima, po­sebno lokalnom u proizvodnji, uslugama, ali i u administraciji. Ovde uklјu­čiti mlade visokoobrazovane stručnjake s evidencije nacionalne službe za za­po­šlјavanje (imamo 25.000 nezaposlenih agrarnih stručnjaka). To je mrtav kapital od 1,5 milijardi dolara koji je uložen u njihovo školovanje). Cilј je da zajedno sa starijim kolegama analiziraju stanje, rade programe, biznis pla­nove, studije slučaja itd., stvarati uslove za zapošlјavanje nezaposlenih in­že­nje­ra, ekonomista, pravnika, prehrambenih tehnologa, in­fo­rma­tičara, veterinara, le­ka­ra i drugih struka koji imaju šanse I žele da žive u selima. Davati im besplatne placeve za kuće ili stanove, adaptirati im na­puštene kuće, uselјavati ih u njih, kako bi ostali na selu. Posebno se treba angažovati u srednjim polјoprivrednim školama (ih ih oko 60) kako bi mladi posle završetka škole ostajali u selu na imanjima roditelјa da rade. Cilј mora biti da u selu ostanu mladi posle završetka srednjih polјoprivrednih škola. Takvih godišnje ima oko 2.500 u Srbiji. Potiču sa sela, roditelјi im imaju njive, pa samo da primene znanje stečeno usrednjoj školi, ili posle na fakultetu, radom na sopstvenim posedima. Cilј je da postanu robni proizvođači;

–  Obavezna obuka na lokalnom nivou stanovništva, posebno proizvođača u zi­mskom periodu u organizaciji i finansiranju lokalne samouprave. To treba da bu­du seminari iz agronomije, ekonomije, prava, informatike, zdravstva, pre­hra­mbene tehnologije, menadžmenta, marketinga, preduzetništva, turizma, mo­de­rni­zacije lo­ka­lne samouprave, itd. To je neophodno u XXI veku radi povećanja od­r­žive konku­re­ntno­sti na lokalnom nivou. Danas i sve dok bude bilo korone treba prilagoditi on lajn programima;

– Moraju se adaptirati postojeći (domovi kulture ima ih u oko 60 odsto naselјa), zadružni domovi i zapuštene ško­le. Mogu se privesti prvobitnoj nameni ili ih pretvoriti u etno centre, mu­zeje sa seoskim sadržajima, ugostitelјske objekte s lokalnim specijalitetima, fi­skulturne sale itd… S tim u vezi postavlјa se pitanje mogu li se oni sa­mo­fi­nansirati ili je neophodna budžetska podrška lokalne samouprave? Infrastruktura je neophodna i sta­­rima i mladima na selu. Ovde posebnu ulo­gu imaju mesne zajednice s projektima iz infrastrukture, školstva zdravstva, spo­rtskih, lovačkih, kulturnih aktivnosti, itd;

–  Imaju li lokalni biznismeni i uspešni preduzetnici i društvenu odgovo­rnost u razvoju sopstvene sredine? Više koristiti mogućnosti jačanja javnog i privatnog pa­rtnerstva na lo­ka­lnom nivou. Podsticati zasnivanje brakova i rađanje de­ce. Jer, u Srbiji je pre Korone godišnje umiralo oko 102.000 žitelјa, a rodi se manje od 65.000 beba! Rađanje je na nivou od 1914. godine, na početku Prvog svetskog rata, što je katastrofalno! U prvoj godini Korone 2020, umrlo je čak 117.000 žitelјa Srbije, a rodilo se samo 61.000. godinu dana kasniej više je umrlo nego što se rodilo čak 75.000 žitelјa Srbije! Dakle, godišenje nam nestaje po jedan srednji gradić;

UPOZORENјE: Tesna nam groblјa!

 

U više od 1.000 naselјa (čitaj sela) u Srbiji godišnje se ne rodi ni po jedno dete! U 2021. godini u Srbiji je umrlo više nego što je rođeno čak 75.000 stanovnika. U 2020. godini  umrlo je blizu 117.000 stanovnika, a rođeno je tek 61.000 novih stanovnika. Protekle tri i po decenije do 2020. godine u Srbiji je godišnje prosečno umiralo oko 102.000 žitelјa, a rađalo se tek 65.000 beba. Dakle, umiralo je više nego što se rađalo godišnje 35.000 žitelјa! Rađanje u Srbiji sad je manje nego pre Prvog svetskog rata. Sve ovo je upozorenjze za Sribju da jojoj za dva veka već preti nestanak, ako se nastavi ovakvim tempom rađanje i umiranje!

 

Groblјa nam postaju tesna, a u selima se čeka ko že biti poslednji da ugasi svetlo.  Od 157 opština do 2015. godine pozitivan priraštaj stanovnoštva imali su samo Loznica, Požareva I Grocka, dok su u Vojvodini sve opštine imale više mrtivh nego rođenih!

 

Staru i Suvu planinu zovu ,,starački domovi pod otvorenim nebom’’,a u pirotskom okrugu, jednom od najvećih u Srbiji, pusto je više od 8.000 kuća! Gradska groblјa u zemlјi su pretrpana, a mesta za sahranjivanje u pojeidnhim gradovima biće tek za nekoliko godina.

 

U zemlјi svake godine za sahrane se iskoristi po 20 hektara zemlјe! To odgovara površini od 40 fudbalskihstadiona! Toliko prostora treba da se sahrani 100.000 lјudi, a u 2021. godini umrlo je 123.000!

 

Slično stanje je i na prostorima cele eks Jugoslavije. Ono što u takvim područjima najviše kosi žitelјe je – beda. U Srbiji je 2013. godine prvi put bilo sprovedeno istraživanje po standardima EU o prihodima i uslovima života. Sa stopom, rizika siromaštva sa 24,6 odsto SRbija je bila prva u Evropi, dok je odmah iza nje Grčka sa 23 odsto.

 

–  Za postizanje bolјih rezultata u većoj agrarnoj proizvodnji (godišnja vrednost se kreće od četiri do pet milijardi dolara, zavisno od ćudi Boga). Sa tom proizvdonjom oni nisu konkurentni ni na jednom tržištu! Potrebno je da mali proizvođači sa prosekom 2,5 hektara postanu robni proizvođači! Jer, u Srbiji ima čak 217.623 polјoprivrednika sa posedom veličine do dva hektara. Kako od toga živeti? Svi oni su na pragu do penzije, a kada je dobiju to je sada manje od 100 evra! Kako od toga živeti?

–Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji po hektaru je oko 1.000 evra. To je u Holandiji 24.000,a u Danskoj oko 17.000 hektar. Kako se takmičiti sa njima?To je veoma malo i na nivou nisko razvijenih zemalјa. Godišnja vrednost se kreće oko pet milijardi dolara. Potrebno je više akcija na svim nivoima, posebno na lokalnom nivou;

– Gde se Srbija danas nalazi najbolјe poređenje je sa Slovenijom koja je bila članica SFRJ: ona ima 1,97 miliona stanovnika i bruto domaći proizvod  u 2019. godini vredan 70,36 milijardi dolara. Nacionalni dohodak po stanovniku je 34.100 dolara! Ako, pogledamo Srbiju danas, BDP je oko 4u 2019. Godini bio oko 44 milijarde dolara i nacionalni dohodak je oko 6.000 dolara po stanovniku!?

– Učešće polјoprivrede u BDP Slovenije je 2,3 odsto, a u Srbiji do 11 odsto (2020. godini to je bilo i više jer jer korona smanjila ukupnu proizvodnju)! Inače, sumirajući rezultate u 2020. godini, vidi se da je to bila iznad prosečna agrarna proizvodnja, sa rastom čak od pet odsto, šti je više nego dobro i to se retko dešava. Kada je reč o Srbiji danas i to je karakteristika nerazvijenih zemalјa;

– Kada je reč o zadrugarstvu u Sloveniji ima 60 zadruga, 15.000 zadrugara i 45.000 kooperanata. Mladi bračni parovi ako ostaju da nasleđuju roditelјe dobijaju po 45.000 evra. Ako samo jedan od parova hoće da radi u nekoj firmi i da istovremeno obrađuje roditelјsku zemlјu, dobija po 18.500 evra!

-Zadružni sistem Srbije iz dana u dan je sve jači, jervse proces gašenja zadruga preokrenuli u novu nadu i šansu za ekonomsku egzistenciju više desetina hilјada domaćinstava. Danas u Srbiji oko 35.000 zadrugara i više od 100.000 kooperanata. Registrovano je oko 5.000 zadruga, od čega su 2.500 aktivne, a od toga je više od 3.000 polјoprivrednih. To je veliki potencijal koji može da bude snažna poluga ekonomskog razvoja, pre svega, sela Srbije. Zadruge i zadrugari danas čine veoma jak svetski ekonomski sistem koji okuplјa oko milijardu lјudi i 280 miliona zaposlenih u svim sferama privrednih aktivnosti: polјoprivredi, trgovini, zanatstvu, uslugama;

– Prosečne subvencije po hektaru u Sloveniji su veće od 500 evra, Hrvatskoj oko 480, a u EU se kreću do 900 evra po hektaru! U Srbiji one su oko 36 evra. U tom finansijskom raskoraku se nalazi i uzrok zašto su oni konkurentni, a mi nismo!

Izazov EU

Polјoprivreda Srbije se nalazi pred velikim izazovom koji nameće pristupanje Evropskoj uniji. Neophodno je izvršiti brojne promene, kao što su promene u strukturi proizvodnje, organizovanju polјoprivrednih gazdinstava, upravlјanju resursima, sistemu kontrole proizvodnje, pristupu tržištu, odnosu prema očuvanju životne sredine, ruralnom razvoju i usvajanju evropskih standarda. Evropska komisija je u septembru 2004. godine predložila uspostavlјanje novog instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA 2007–2013) koji je namenjen pružanju podrške zemlјama kandidatima za članstvo u EU i potencijalnim kandidatima za članstvo. Dakle, potreban je novi koncept polјoprivrede.

Aktuelna situacija u polјoprivredi Srbije i mogući pravci razvoja:        

• U procenama efekata liberalizacije na polјoprivredu Srbije moraju se analizirati svi faktori koji mogu uticati na evoluciju polјoprivrede, ne samo u Srbiji već i na globalnom planu. Prvi su takozvani spolјni faktori, jer se oni ne menjaju pod uticajem agrarne politike u Srbiji. To su na primer rast ili smanjenje populacije, makroekonomska kretanja, preferencije potrošača, razvoj tehnologija u polјoprivredi, uslovi životne sredine, kretanja na svetskom tržištu;
• Drugi su unutrašnji faktori, to jest oni koji su vezani za različite politike. Još uvek je nepoznato da li će Srbija kreirati svoju nacionalnu politiku u oblasti polјoprivrede ili će po ulasku u EU prihvatiti i primenjivati CAP. Da li će Srbija ući u STO pre ulaska u EU, ili će biti jedina zemlјa koja je ušla u STO posle ulaska u EU? Zatim, da li će potpisati i sprovoditi različite bilateralne ugovore u oblasti polјoprivrede, kao i drugim oblastima, koje direktno ili indirektno utiču na polјoprivredu (obnovilјivi izvori energije, zaštita životne sredine, politika konkurentnosti…). Sve ovo je veoma bitno za projekte koji se budu raidli u Srbiji rdimo na duže staze!
• Liberalizacija tržišta polјoprivrednih proizvoda koja je usvojena na osnovu prelaznog Trgovinskog sporazuma u Srbiji, nije nastupila u skladu sa procesom koji se javlјa kao odgovor na stanje u privredi i polјoprivredi u određenom stepenu razvoja proizvodnje, tržišta i sposobnosti svih učesnika u sektoru, već kao proces postavlјen sporazumom. Polјoprivredni sektor nije dostigao nivo konkurentnosti koji bi omogućio ravnopravno suočavanje s konkurecijom; Jer, Srbija po hetkaru ima vrednost proizvodnje samo 1.000 dolara, a Holandija recimo 24.000 evra, Danska 17.000 evra. Kako sa njima da se merimo i da budemo konkurentni?
• Selјak iz Srbije danas nije konkurentan u svetu. Vrednost proizvodnje po jednomm hektaru je oko 1.000 evra. U Holandiji je to 24.000, a u Danskoj oko 17.000 evra.. Subvenciej po hetkaru u EU su od 480 do 900 evra po hektaru, a u Srbiji tek oko 45 evra! Vrednost ukupne agrarne proizvodnje koja se obavlјa na 3,47 miliona hektara godinama se kreće između četiri i pet milijardi dolara. Izvoz je u 2019. godini bio rekordan od 3,62 milijarde dolara, u 2020. godini jes iznosio 4,1 milijardu dolara, a u 2021. godini oko pet milijardi dolara. Dobro je što je Srbija sa tih površina obezbedila samodovolјnost u proizvodnji hrane u kriznim vremenima. Ali, cilј je da se ona poveća, izvoz da bude više od pet milijardi dolara, pa čak za nekoliko godina da se u svet izvozi u vrednosti najmanje od 10 milijardi dolara godišnje. Ali, da to bude hrana, a ne samo sirovine;
• Priprema se predlog da se mladim polјoprivredncika, dok 40 godina starosti, bespaltno podeli po 50 hektara zemlјe. Cilј je da je koriste, da proizvdoe hranu i da je prodaju, da budu robni proizvođači. Posed ne mogu otuđivati, sve dok ga obrađuju! Tako bi se poklonilo oko 200.000 hektara neobrađene državne zemlјe;
• Javio se predlog da bi i Srpska pravoslavna crkva kojoj je vraćeno oko 80.000 neopravdano oduzete zemlјe, posle Drugog svetskog rata. Sad nema ko to da  obrađuje, daje se u arendu. I SPC bi mogla da se pojavi kao dobrotvor i da se priklјuči ovoj akciji sa poklonom  na način kao i državna zemlјa, sa posedom  od 20.000 hektara!
• Ta zemlјa bi se delila mladima do 40 – 45 godina staosti. Bila bi njihvao sve dok na njioj proizvede hranu, a zadruga bi bila ta koja bi im omogućavala bolјe i lakše uslove za proizvodnju, ali i pomagala da sve tržne viškove prodaju i tako dođu do novca!
• Razlika između zadruga posle Drugog svetskog rata i danas je u tome što su u zadruge posle rata, zadrugari unosili sve što su imali, kuće, imanja, stoku… Danas unose samo svoj proizvode da bi ga prodali i naplatili!
• Ukoliko tako ne bude ,,biće džabe smo krečili i cela akcija neće imati svrhe”… To nije posao za jednu vladi u jednu generaciju, jer je urušavanje počelo posle Drugog svetskog rata. Dakle, potreban je jedan vek rada da bi se vratio bolјitak u ovoj oblasti!

Postoji više razloga za sve to:

• Različit nivo privrednog razvoja u trenutku prihvatanja istih cilјeva. Dok su cilјevi EU i savremena načela CAP, rezultat privredne evolucije (dugogodišnja ulaganja u polјoprivrednu tehnologiju i znanje, ali i u sistem intervencija, tržišne – spolјnotrgovinske zaštite i domaće podrške sektoru, razvijena tržišna infrastruktura, proizvodni i tržišni standardi…), u Srbiji su rezultat želјenih političkih cilјeva (međunarodne integracije i usklađivanje sa standardima), a ne odgovor na stvarno stanje u polјoprivredi;
• Različite karakteristike polјoprivrednika u Srbiji i EU kao posledica istorijskih okolnosti. Polјoprivrednici ne predstavlјaju jednaku društvenu grupu u razvijenim zapadnoevropskim zemlјama i u Srbiji. U zapadnoevropskim zemlјama polјoprivredno stanovništvo čini 2-3 odsto ukupnog stanovništva, a sektor više od 50 godina funcioniše na industrijskim i tržišnim principima, dok u Srbiji je i danas polјoprivrednicima nejasno šta se od njih i pod kojim uslovima očekuje. Polјoprivrednici u Srbiji u današnjim okolnostima su dezorijentisani dugogodišnjim socijalističkim pristupom kojim se forsirala društvena proizvodnja, koja nije nužno bazirana na ekonomskim načelima, a zanemarivao se selјak – proizvođač, i ako se proizvodnja obavlјala na polјoprivrednim porodičnim gazdinstvima;
• Nasuprot tome, danas se od porodičnih polјoprivrednih gazdinstava očekuje da budu osnova organizovanja polјoprivrede. Promene strategije koje su zasnovane na političkim efektima nedovolјno jasno i čvrsto postavlјene finansijske obaveze i prava polјoprivrednika nisu osigurali restrukturiranje sektora na zdravim tržišnim osnovama. Polјoprivrednici ne raspolažu preduzetničkim veštinama, ekonomskim znanjima i volјom da sarađuju, udružuju se i pokreću inicijative;
• Različite potrebe nastoje se ostvariti jednakim ili sličnim merama i instrumentima. Na tržištu EU koje je zasićeno polјoprivrednim proizvodima reforme politike su logično rezultirale razdvajanjem subvencija od proizvodnje, ali to ne daje rezultate ukoliko se želi povećati proizvodnja i konkurentnost, što su još uvek cilјevi koji se očekuju od domaće polјoprivrede. Usvajanje načela liberalne trgovine takođe je logično u zemlјama čija su tržišta zasićena, a proizvođači posluju na ekonomski opravdanim načelima;
• U Srbiji se istovremeno očekuje porast proizvodnje i samodovolјnosti i zaštita domaćih proizvođača, što je u suprotnosti s načelima liberalne trgovine;
• Često se u raspravama o konkurentnosti ekonomisti koncentrišu na jedan faktor konkurentnosti i to onaj o cenovnim faktorima, a posebno uticaju kursa na uvoz i izvoz, smatrajući ga najvažnijim. Jedna od teorija koja generalno u Srbiji služi kao opravdanje za slabu konkurentnost i efikasnost privrede je, kako izvoznici ispaštaju zbog kursa dinara (“jak” dinar“). Osnovni argument ove teorije je da bi slabiji dinar činio izvoznu robu jeftinijom stranom kupcu, a uvoznu robu skuplјu domaćem kupcu. Smanjenjem uvoza i povećanjem izvoza, depresijacija bi trebalo da pobolјša spolјnotrgovinski bilans, poveća proizvodnju i zaposlenost;
• Problemi konkurentnosti su daleko složeniji i kompleksniji. Kod svakog proizvoda, koji se plasira, moraju se razmotriti i necenovni faktori konkurentnosti koji su često važniji i uticajniji od cenovnih. Broj necenovnih faktora je veliki i nikada se sa sigurnošću ne može reći da su svi uvaženi;
• Neki od njih su: nivo tehnologije i produktivnost rada, kvalitet, rokovi isporuke, trajnost proizvoda, ambalaža, dizajn, kreditiranje kupaca, sertifikacija, označavanje proizvoda, robne marke… Za to su presudne tehnologije proizvodnje, multidisciplinarna znanja koja su na raspolaganju polјoprivrednim proizvođačima, zakonski propisi, sistemi tehničkih propisa, čija implementacija omogućava da proizvod ispuni tehničke i bezbedonosne zahteve tržišta na koje se plasira;
• Da bi se obezbedila konkurentnost polјoprivrednih proizvoda u Srbiji, potrebno je razviti svest kod proizvođača. Potrebno poštovati međunarodne propise (pravila igre), dramatično unaprediti programe obrazovanja stručnjaka i obučavanja polјoprivrednika, upoznati i poštovati pravila nadzora tržišta. Međutim, i pored toga što među polјoprivrednicima u Srbiji postoji svest o konkurenciji, jer se svakodnevno dokazuju među drugim polјoprivrednicima, mora se graditi svest o tome da ulaskom u EU i STO i liberalizacijom tržišta tek počinje prava borba s konkurencijom!

Iskustvo EU pokazuje da se s velikom verovatnoćom može predvideti da će se:

• Učešće polјoprivrede u BDP (sad je između osam i 11 odsto) i zapošlјavanju u Srbiji i dalјe će se smanjivati. Kako uposliti 100.000 lјudi u polјoprivredi koji su u plјačkaškoj privatiazciji ove grane ostali bez posla? Ovaj uticaj će biti različit u različitim regionima Srbije. Konkurentnost polјoprivredne proizvodnje, kao i struktura polјoprivredne proizvodnje se veoma razlikuje u različitim delovima Srbije. Zapošlјavanje u sektoru polјoprivrede će se smanjivati (treba da imamo oko 350.000 gazdinstava), jer mali posedi neće biti u stanju da konkurišu velikim u Srbiji, a naročito u okviru EU. Ovo će rezultirati dalјim migracijama u okviru Srbije ali i u susedne zemlјe EU;
• Doći će do intenzifikacije polјoprivrede u konkurentnim regionima (Vojvodina), a do dalјe ekstenizifikacije u drugima regionima Srbije. To će dovesti do veće diversifikacije privređivanja u ruralnim područjima. Veliki deo ruralnih područja će postati zavistan od politika koje nisu vezane za polјoprivredu;
• Struktura polјoprivredne proizvodnje će se izmeniti. Cena zemlјišta neće porasti prema  očekivanjima koja su trenutno u Srbiji. Može se očekivati da će cena zemlјišta padati pod uticajem liberalizacije (koja će i dalјe postojati samo u smanjenom obliku) i koja će eliminisati nekonkurentne proizvođače i povećati efikasnost intenzivne proizvodnje čime bi se sa manjih površina dobijao isti reultat. Međutim, kako je veliki uticaj CAP, ali i trenutne politike plaćanja po hektaru u Srbiji, može se pretpostaviti da će cene zemlјišta blago rasti. Ukoliko bi Srbija ušla u EU, tada bi opet pod uticajem ostalih mera CAP cena zemlјišta blago porasla;

 

 

 

 

 

Politička renta: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

Koncept neoliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbij. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a  koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! Dakle, od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlјe. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje, od demokratkih proemnas 2000. godine ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto.  

          (Autor je analitičar i publicista)