ПРЕЦИ I
У камену,
изобиљу сиромаштва,
трајали.
Живот им је био,
задатак и решење.
ПРЕЦИ II
Tајни имали нису,
јер нису ништа имали,
сакривали су једино погледе,
док не би уморни стигли,
на места загрљаја.
ПРЕЦИ III
Радовали се киши, Сунцу, ветру,
дивили дугином спектру
и такви мали, велики остали,
плакати јесу знали,
само када би се заклињали.
ПРЕЦИ IV
Горели, никада изгорели,
волели не преволели,
времена се, једино њега бојали,
нису га имали,
зато су у цик зоре умирали,
да би стизали.
ПРЕЦИ V
Нису знали да постоје,
тихи били,
више су слушали, мање гледали,
наивни,
слободом се овенчали.
У брдима опстајали,веровали.
Дивни беху људи ови,
сад их нема,
где су, куд су, смерни они,
можда негде, посустали?
Aндреја Ђ. Врањеш.
RSS