ПРЕЋУТАЋУ ОСЕЋАЈЕ
Могла бих да напишем песму
о крилатим, небеским птицама,
о угашеном вулкану немира
и пространству свемира.
О томе колико умем да волим,
да си у сваком делићу мог ткива
и док си тамо да сам једино жива.
Могла бих да напишем песму
о додиру душа и недодиру тела,
о недостајању твог присуства
у мом видокругу, али не и у срцу.
О чежњивим, сањивим уснама
које љубе без да се имало такну,
о загрљају на перону при растанку.
Могла бих да напишем песму
о умећу твојих руку да оставе жиг
на мом срцу, мојој души и мом телу
кад настане судар наших светова.
Могла бих и о снази олујних ветрова
написати неколицину редова.
Могла бих…
Али зашто? Чему све то?
Кад читав океан радости
у мојим грудима непрестано бива
и баш тај благи титрај у њима
говори да постојим, да сам жива
и да ме најлепше на свету има!
Зато ћу прећутати све ове осећаје
и пустити да љубав у мени траје…
Аутор : Невена М Ивановић
RSS