ИЗВОЛИТЕ БАБЕ, УЛАЗ ЈЕ ЏАБЕ!
БАКИНИ КОЛАЧИЋИ
Бакини колачићи
Жути као пачићи
Имају у себи
Посебну сласт.
И све је слично
Као кад их за Божић
Спрема мама.
Брашно и вода,
Јаја, ванилин шећер…
Меда двеста грама
И маст. Ал’ није исто.
Бака у њих прво
Стави љубав
И срце топло и чисто
Ко кошуљу што је домаћим
Сапуном прана.
Нежност јој се тада
Са лица круни
Као облак брашна
Што полеће са длана.
Па кад их бака умеси
И стави у врелу пресу
Соба замирише
Ко ливада цветна.
У моловану кухињу
Све нас понесу
Њена два блага ока
Због нас вечито сретна.
А онда, кад нам их из руку пружи,
Једу очи и руке
И нос омамљен од немира.
Тада чаролија глади кружи
Уз нестварне звуке
Варајаче и тањира.
Тада из нас детињство провири
Са разнобојним крилима
Лептира из цвећа.
И све нас на баку сећа.
Бакине колачиће
Сада мајка спрема
Кад жеља за њима полети
И глад рашири груди.
Као и бака, и мати
У њих ставља срце чисто.
И њени колачи личе на жуте пачиће,
Ал баке више нема.
Она сада на неком плавом
Облаку лети.
Мајка се, док их пече,
Својски труди.
Ал’ није исто.
Ал’ није исто.
ТОДЕ НИКОЛЕТИЋ
RSS