Отиш`о си у новембру, у по дана те јесени,
појао си са заносом, сада други теби поје.
Из душе се не одлази, бићеш вечно ти у мени,
понављаћу док ме буде, све премудре речи твоје.
“Да будемо добри људи”, драга лица свакој зени.
Када пређеш праг небески, чекаће те укућани
и све жртве Јасеновца, и страдали нових дана
и сви Срби с турског коца, у песмама опевани,
и косовски момци млади, без очију и органа.
Чекаће те настрадали, са огњишта отерани.
Отиш`о си пут светлости куда иду одабрани,
у загрљај нашем Богу, да просветиш вечна поља,
да даш мирис рајском цвећу, босиоку, дивљој нани,
да измолиш од Господа, да будућност буде боља.
Да нас Господ помилује, да нам стигну бољи дани.
А кад сретнеш нашег Бога, часног творца целог света,
пренеси му бол страдалих, што страдаше судњег часа,
да Косово трпке пати и да нико овог лета,
црвен божур неће брати, испред цркве Христа Спаса.
И реци му да је стигла, Лазарева реч уклета.
Преорали стара гробља, посејали чудно семе,
из костију дрогу жању, отимају већ отето,
убијају, цркве руше, никад црње не би време,
моли драгог Бога нашег за Косово нама свето,
И да више не товаре, на плећа нам тешко бреме.
И реци му да нас боли, суседи нас опањкаше,
к`о да нису Христијани, већ злотвори туђе вере.
Опет пале, опет кољу, својатају цркве наше
и товаре на нас свашта, без обзира и без мере.
Злотворима место клетве, непримерну славу даше.
На сред Тројства ове песме ћути моја душа верна,
над њом бдије са висина, његов поглед, поглед свеца.
Поручује са небеса, нашег Павла мудрост смерна,
да морамо људи бити, чистих душа као деца,
јер Господу може прићи, мис`о чиста, душа верна.
Јован Н. Бундало
RSS