Зворник, у малој саоли Дома омладине са почеком у 19,00 часова одржана је промоција књиге ”КАКО СЕ МЈЕРИ ЉУБАВ” аутора Жељка Несторовића из Зворника.
Несторовић је познат читалачкој публици због прве књиге, романа Спирала који је објавио такође у овој години.
Издавач и штампар ове књиге био је АСоглас из Зворника а у име издавaча говорио је Дејан Спасојевић, главни уредник који је овим поводом истакао:
”Збирка ”Како се мјери љубав”је друга књига аутора Жељка Несторовића и он полако уписује своје име у завичајну баштину као успјешан аутор и следи изреку ”Ријечи лете, оно што је написано остаје”.Аутор нас овом збирком пјесама подсјећа на то да племенита осјећања и мисли у мушко-женским односима нису изчезла и да је љубав као универзална тема увијек присутна”’.
Рецензент књиге, професор Станислав Томић, је рекао ”Поезија овог аутора је, за мене несумњиво, траг његових осјећања, рекао бих.Она као да настаје из његове тежње да своја осјећања заштити од заборава.Отуда ТАМО ГДЈЕ СЕ СЈЕЋАЊЕМ ВОЛИ, није случајан назив ове рецензије.
Сам аутор је у свом излагању истакао:
”Волим да пишем . Писање је мој начин борбе против стресног и брзог живота какав водимо . Оно ме смирује и уљепшава сваки мој дан . Својим писањем покушавам да нека своја осјећања и емоције спасим од таме заборава и зато су моји стихови уствари сјећања на та осјећања .
Као што фотографија зауставља вријеме и тај јединствени тренутак када је направљена , чува за сва времена , тако и ја својим стиховима покушавам да сачувам и спасим од провалије заборава ту своју тренутну емоцију и њену снагу која би се временом истопила и обезвриједила .
Желим да је сачувам и одбраним од ништавила временске пролазности и надолазеће равнодушности која неминовно долази .
Моји стихови су тренутна слика моје душе . Рендгенски снимак мог размишљања и мојих осјећања . Снимак моје борбе са самим собом , али и са својим окружењем . Они се не “стварају” тек тако , они се рађају из те борбе гдје се сударају моја машта и немилосрдна стварност .
Тема мојих стихова је љубав , та безвремена категорија која је свуда око нас , а коју изражавам на различите начине .
Некад срећом и осмјехом , а понекад сузом , болом и тугом у оку . Љубав је када осјећамо туђу бол , када нас пече суза оног кога волимо . Тако су стихови ” суза у твоме оку показује сву моју тугу ” ода љубави или како рече професор Томић најљепша изјава љубави , јер зар постоји већи степен љубави од тога него да се руши граница ЈА и ТИ .
Стихови су по мом мишљењу , кратке приче које су исказане са мало ријечи , али пуно емоције и гдје је свака ријеч прича за себе . За писања је потребно много храбрости , а ја сам сретан што је имам , јер ми је та храброст писања омогућила много лијепих тренутака .”
RSS